hodam kroz zidove

sjećam se dana, makar je bila noć, moglo je biti negdje oko 19 i 20, a moglo je biti i manje, tko će ga znati,
ulice nekad znaju biti duge i bez semafora, a šta je ulica bez semafora, moram nekoga pitati.
moja teta koja živi u americi, a sada je mrtva u hrvatskoj, nema veze s time, mada je mnogi osuđuju, a neki i ne.
ona recimo nikad nije znala razlliku između Č i Ć, pa ne znam ni ja, i jebem mu mater tko je izmislio meko Ć,
kad toga nigde u svjetu nema, nemreš bilivit pa čak ni u albaniji. no kaj sam štel reči, je to da mrzim spore vozače na semaforu, askršću, garaži, i nogometnom igralištu. obično su to žene,
a nekad i muškarci koji se onda ne zovu muškarci nego babe.
jebem im mater i sporim gnjidama, bitno da oni prođu na zeleno sa svojim daevu tikom, a ostali tko vas jebe.
jab takve neljude mučio ko talibane, a talibane volim jer su izdali priručnik kako tuči ženu, kako se oteta žena smije i kad silovati i sa koliko godina. nema zabrane, moš silovat svaku ak ga može primit, ako ne, onda se moš drugačije
zadovoljiti. e sad si ti misli kako je to drugačije.
dok o tome razmišljam odrezat ću si nokte na nogama sa fleksom i pustiti brkove.
evo puštam brkove, tko ne zna puštat brkove, ja ću mu nacrtat le mustač..
nemreš bilivit, nisam niđe spomenuo sise, pa to sada činim, sise, sise.. da neb neki mislio da sam skrenuo,
a ja jako držim do tuđeg mišljenja.

a 'ko to nama doćo??