APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Već sada, sa sigurnošću tvrdim, da nemam pojma kako će završiti ova rečenica, a kamoli log, jer mi prstići, with the mind of their own, mitraljiraju tastaturu.

E da, nakon dugo vremena sretnem jučer pametnog čovjeka, VAJZMEN VIZDOM ga zvasmo dok smo se intezivno družili.

Bezveznu popodnevnu kavu, prekinuo je on svojim ulaskom u birtiju. Sav neki samtanast u browniš outfitu, sjeo je pored nas.

- Faljen Isus i Marija, reče.
- Navik faljen, odgovorismo.
- Jeste za šta popit?
Muk. Pravimo kisele face i pogledavamo se. Radni je dan i ta sranja.
Opet će on:
- Jebote, kad nekog pitaš jel za popit piće, na licu mu se iscrtava strašna moralna dilema, intimna dvojba... vi niste baš normalni.
- Pa i nismo, daj zmiju (polukilaški kiklop od hmelja)

I ništ, pričamo i s vremena na vrijeme pišamo bijelu mokraću. Vajzmen nas je informirao o svojim recentnim dostignućima. Dogovorismo se posjetit njegovu izložbu.

Nekoliko smo puta naručili zadnju rundu.
Pristojno ožderan, Vajzmen reče:

- Ova je birtija poput živog blata. Teško je u nju ući, a još teže iz nje izać...

To mi je imalo smisla. Općenito Vajzmen ima smisla. I složio je jebenu izložbu. Masoni i te stvari. Idem je popodne vidjet.