Ručkić krčkić

...mene je seks razočarao. Kao neko životno pomagalo. Možda griješim, a zasigurno griješim ako pojam seksa ograničim na tjelesnu realizaciju: kao što već napisah, mogućnost seksa može biti jako korisna. Ali sama realizacija... Hm.

Ne bum ja sad tu pisala neku svoju "abecedu" - čak i kad bih htjela, ne bih mogla, jer jednostavno ne pamtim sve, ne pamtim svakoga, ne zato jer ih je bilo kajaznam koliko mnogo (a što je mnogo ili malo jako ovisi od osobe do osobe, a ja uvijek kažem da ih nije bilo dovoljno sve dok si želim bar još jednog), nego zato jer nevažnosti jednostavno dilitam iz memorije. Nego, kad si ovak retrospektivno sve to skup pogledam, seks je bio divna relaksacija, prekrasna razonoda, vrhunski užitak, nerijetko nadahnuće za stvaralaštvo (u kojem čak i više uživam), ali blogme nije riješio niti jedan moj konkretan, opipljivi problem.

Možda bi bilo zanimljivo odgonetavati zašto, zacijelo je to imalo jako puno veze s mojim stavovima i postupcima, s mojim očekivanjima, ali ni ti nisu nastali iz vakuma, štoćereć, iskustvo me podučilo da kad nešto želim napraviti kak treba, onda je najbolje da to napravim sama. Pa nisam valjda ni tražila od ovih svojih... Ili jesam pa bi oni nešto kilavili. Kajaznam. Ma, ponešto i znam, ali mi se ne da.

I zapraf sam vam jučer htjela napisati nešto puno osobnije, baš u prvom licu, i puno tračljivije, također u prvom licu, ali danas više nisam tako raspoložena. Jučer sam, naime, htjela naći neku mainu izvaljotinu, točnije, njezino opanjkavanje mojeg izgleda na koje sam ja uzvratila svojom procjenom njezinog, a sve to isprovocirana tim njezinim nizom zapisa o tome kak joj je teško kad mora mrdnut dupetom za nekog drugog, majku, kćeri, bilo koga bez falusa u gaćama, ali naravno da nisam uspjela, pa tko bi čitao te njene beskonačne rečeničetine s idiosinkratičnom interpunkcijom i fonetskom transkripcijom engleskog nazivlja, tak da sam počela pretraživati po vlastitim zapisima; i shrvalo me.

Mili blože, al sam ja bila nesretna!!! I to je trajalo, i trajalo, i trajalo, i trajalo... Negdje od kraja 2011. Za Božić te godine mi je majka završila u bolnici, onda je umirala, umirala, umirala, pa je umrla, pa snalaženje, pa lova, pa stan, pa krama, pa posao, taman dođem malo k sebi, eeee, onda ja "imam metastazirani rak", pa pretrage, pa odluke, pa ipak nije, aleluja, pa onda stari pas, umire, umire, umire, kenja, piša, jauče, nemre ovo, nemre ono, skoro niš više nemre, a tog psa sam nabavila s 38 godina, još sam sebe smatrala mladom ženom, imala sam 52 kile na 169 cm visine, bila zaljubljena kao nikad prije, a onda svašta, klinička depresija, ta veza koja je i nije bila dobra, 9 godina, drugi stare, polako mi sviće da starim i ja, a šaponja uvijek tu, uvijek pouzdan, uvijek nježnost, unatoč pizdarijama, grize dužne i nedužne, teške je naravi, i tako pomalo dok mi ne postane i fizički težak, a moram ga nositi... I pas umire beskrajno dugo. Raznorazne "energije" i "više sile" zaista nemaju prema meni nimalo milosti.

U svemu tome, u toj očajnoj, ali plitkoj depri, a te su najgore, jer se na njih lako navikneš pa i ne kužiš da može drugačije, ima seksa. Je. Ima ga. Rekreativnog. Možda ne po izboru, nego po manjku snage, ni za kakav drugi je nema, niš ja ne mogu započeti kad toliko toga imam za završiti. I nemam snage za pratiti nečiju duhovitost, ili se diviti poslovnim uspjesima, ili uživati u vožnjama u bijesnim autima, čak niti za uzeti neku lovu, koju stvarno trebam, pa si misliti kak bum to otplatila, u naturi ili emocijama, kojih NE-MA, osim onih koje su sasvim moje, samo za mene i samo za one koje oplakujem. (Eh, da, usput mi umrlo i nekoliko prijateljica, susjeda, šulkolegica...)

I tak ja jučer čitam taj svoj blog, te svoje zapise, čak ne tako jako daleko, negdje do 2012., kad mi je umrla majka, a mai sam opisala negdje potkraj 2013., jebote, i ta se još uvijek funji, čitam ja to iz ove svoje sadašnje perspektive, kad nisam depresivna, kad imam boljih i lošijih dana, kad sam negdje u zlatnoj sredini po raspoloženjima, ali stalno frkarim gdje je kugla iza ugla, naviknuta na nesreću, čitam ja tu jadnu sebe i dođe mi da se zagrlim, i utješim, i kažem si "sve će dobro biti", i bilo je, uglavnom dobro, i sad bih samoj sebi čestitala zbog toga, i jučer sam si oprostila sve pogreške, a bilo je i njih, i to gadnih...

I mislim si, gdje su bili ti potentni, pošteni, iskreni i junački muškarci dok sam onako patila? Je, bilo ih je u mojem inboxu, bilo ih je i u mojem vremenu, i oni bi "sve" za mene, samo što je to "sve" meni značilo ništa, jer se svodilo na poletno jebanje, i OK, ne treba ni to odbiti, ali, ljudi bložji, zar je to zaista SVE što od njih treba očekivati??? I još se zahvaliti. Meni je više značilo onih nekoliko razgovora, ili taksiranja, ili radova po kući koje su mi dali oni koji mi ne bi dali "sve".

A vi, dragi blogeri, kojima sam sve to pokazala? Paaaaaaa, bili ste korisni, nemrem reći... Pružili ste mi uvid u moju situaciju u kojoj patnja, ili nesebičnost, ili stvarno presudna pitanja života i smrti nisu bitni: koliko nečiji egić može patiti zbog ignoriranja, koliko zbog primjećivanja ne baš onoga što se htjelo pokazati, koliko zbog usporedbe, koliko zbog otvorene kritike, a koliko tek toliko da se pati i dobije falus, ili obećanje falusa, ili nada u bolji život preko nečijeg falusa.

Pokazali ste mi da sam vas svaki put s pravom oprala, svaki put s pravom prezrela. Većinu vas. Pokazali ste mi da sam izuzetak i da sam vrlo vjerojatno izuzetna.

A sve bez seksa. Sve u šlafroku i papučama.

Nije mi jasno da se ona kultna knjiga SEXUALNOG OSLOBOĐENJA ŽENA ZOVE 50 NIJANSI SIVE ( Film snimljen prema knjizi stiže u HR Cinestar za Valentinovo 2015.), a naš Hrvatski pandan je njiga od Nives Celzijus GOLA ISTINA koja je dobila književnu nagradu Kiklop, uz malo otpora književnih puritanaca???..:))) Budući da nisam čitao niti jednu od te dve knjige, bolje mi je...:)))

Alane, hm, ne znam baš kak bismo mogli diskutirati o knjigama koje ni ti ni ja nismo čitali. Ja nisam zato jer nisam smatrala da me knjigom treba oslobađati, ali i zato jer znam neke ljude koji su se "oslobađali" tim knjigama, pa sam zaključila da meni to nije potrebno. Eto, toliko na tu temu...

Dobro, Vega, jesi li izuzetak ili izuzetna, bitno je u konačnici što ti misliš, a ne Iskrica Čaršija? :)))

Lukava lisica,baš je slatka,kjut!

Evo me jopet, obavila svašta in the meantime... Jesam li izuzetak ili izuzetna mislim da ipak određuje Čaršija, jer sebi sam obična i svakodnevna.

A kjut je to što se lijepo brinem za sebe pa sam si jučer ostavila klope za danas; manje je kjut to kaj sam na to zaboravila i sad s uzdahom krenula kuhati, mrtva-gladna. Kad ono, IMA! :-)) Nema veze, skuhat ću svejedno pa bum se i sutra tak razveselila.

Nije li to malo bizarno?
Što nas određuje čaršija?
Meni od toga već malo zlo..

Jer je teško ostati bistre glave pored svega što čaršija misli/želi da smo.

Uzela Dušku i krenula u potragu za lijepom zdjelom od cca pola litre, malo većom nego za zobene pahuljice. Nis našla, ali sam doma donijela lijepu limenu kanticu oblika kao stare kante za smeće, e, u nju ću brašno za zaprške i slične manje zahvate.

:)

Kad sam u čaršiji, čaršija rulz. Kaj ne? Srećom, u čaršiju svratimo kad nam je do čaršije, a ona nemre svratit do nas kad nam nije do nje.

A štajaznam.
Meni bude fora kad mi se dive recimo.
Al' onda to očekujem sama od sebe..a samo sam umorna.

I sve mi to normalno nekako.
Zapravo to vodi u depru.
Čaršija :)

Mislim da je na čaršiji praktički svaki oblik primjećivanja ujedno i oblik divljenja ;-))

Ma..guranje je to.

Evo, mene stvarno zadivi količina čaršijske taštine, sebeljublja, samoobmanjivanja... Ono, za istača!

I uvijek počinje onom famoznom "ja to ne bih mogao/la"
Nikad tako ne razmisljam.Gotovo nikad.

I ne smeta mi to neznamkak. Puno više mi smeta kad dođem u dućan i hoću npr. zdjelu kakvu sam imala, a takve nema, kao, nema interesa; pa hoću kockice prepečenog kruha za juhu, nema ni toga, nitko ne kupuje (kupujem ja, psmtr!); pa hoću određenu vrst mačje mitlogije, nema, ne naručuju, ne kupuje nitko osim mene, a kvarljivo je... E, to me fakat snerva.

:)))

(Kockice prepečenog kruha sa ZAČINIMA - bez začina ima, i preskupe su.)

To za juhu?

Smeta mi kaj je sve za taj neki imaginarni "puk", ono, jeftileni, loša kvaliteta, uprosječeno, kao u Konzumu, kao da ne bi i taj jebeni Konzum imati dvije-tri police za malo zahtjevnije kupce, sad su mi i Mercator sredili, tu sam još koliko-toliko mogla obaviti normalni šoping a da ne moram obilaziti sve dućane u kvartu da napunim svoju potrošačku košaricu.

Prosjek rulz.
Jbg.

Da. U zadnje vrijeme si stalno kuham ajnpren juhu, paradajz juhu i juhu svaštaru, ali za ovu zadnju sama napravim žličnjake, oni su mi najbolji od svega :-)) Te kockice moš i u salatu, jako su fine i bilo ih je za kupiti, ali sad sam noge satrla, gledam u svakom špeceraju u koji uđem, jock majci, nema.

Ako/kad ideš u inozemstvo i u nekom špeceraju naletiš na to, ajd mi uzmi 4-5 kutija, to može stajati.

Mozda negdje gdje ima kruha/peciva.
Ja bih to tamo prodavala.Nemaju otpadaka i fino zarade.

:) pogledat cu danas.

Bilo je sa začinskim travama i s lukom. Mislim da je firma Leimar. Ali može i od neke druge. Sam da nisu ove bezukusne kuglice koje svugdje prodaju.

Oki.

A ti svom lokalnom pekaru predlozi da to pocne proizvoditi od starog kruha.

Pa i privatnici su se obezobrazili, tj. obezobraze se čim im krene. Sad sam bila kod susjeda u delikatesi koja drži proizvode te firme i velim "Aj mi, susjed, naručite to", ajoooooj, pa kak je to komplicirano, pa ovo-ono... A sjećam se nekadašnjeg Maxi diskonta, ti su samo zbog mene naručivali kokice za mikrovalku, dok ih još nitko drugi nije ni znao, ni trošio.

Mi imamo dostavu kruha.jesam ti pricala?
Ljudi pokrenuli doma posao i peku domaci kruh.U 7 ujutro nam ga dopeljaju pred vrata.

Da li netko peče kruh na Pekač automat s Programima, jel bolje peći 3h ili 1h, što koristite da se kruh bolje rasporedi i digne...:)))

Jednom tjedno platis.Milina.

Ma kakvi, sve su ti to lanci koji samo štancaju. I nisu niš bolji. Npr. moja lokalna Dubravica više ne drži tjesteninu koju sam redovito kupovala "jer nema potražnje". Jebote! Valjda sam fakat izuzetak!

Kod mene u kvartu dostavljaju samo ako naručiš klopu, i to u iznosu od minimalno 50 kn. Za čime ja nemam potrebe, ja za 50 kn imam skuhano za 2-3 obroka i ne pada mi na pamet da naručujem dostavu, radije ću otići van na klopu pa nek drugi peru suđe.

Nemam pojma, Alane, nikad to nisam koristila. A kad nešto pečem, pečem u pećnici, i to plinskoj, tak da vrijeme ovisi o količini, jačini plina i nizu drugih čimbenika. Lani sam pekla šunku u kruhu i to je trajalo dosta dugo, cca 2 sata.

A sad idem jest i kuhati za sutra.