Bjorn Asabrag

Uzalud ti sada bježiš meni,
moja ljubav tebe žarko želi.
Ma gdje bila meni ti pobjegla,
ti ćeš mala naletjet na njega!

U dubini svoje duše želiš
da se samnom ti poševiš.
Ti si tako nevina pred svima,
praviš se fina ka djevica Marija.

Ipak draga nemoj očajavat,
naklonošću ću te očaravat.
Za tebe ću mala ja sve urediti,
jedne ćeš ti noći ipak moja biti!

Ne mogu ti pomoć niti svi anđeli,
jer se razbježali kad su me vidjeli.
Sada kad si sama i bez tih anđela,
uskoro ćeš mala biti moja cijela!

Iznad tebe nebo svo se zacrnjelo
kada sam se tebe mala zaželjeo.
Na nebu te prate sve sivi oblaci,
da ćeš biti moja to su tvoji znaci.

Uzalud se skrivaš
pod zvjezdanim nebom.
Zalud ti se molit
pred punim mjesecom.
Sakrit mi se nećeš
nit pod zemljom crnom.
Niti me zavarat
svom tom tvojom glumom.

U mene je ipak još toliko znanja,
da bez mene bit ćeš beznačajna.
Zato samo dojdi pa mi se pokloni,
čekaju te u me svi tvoji drugovi!
Link
Link
Link

Zakaj si na mene jezen,
daj mi svu svoju ljubezen.
Zbog tebe jesti ne mogu,
opao sam već sa nogu.

Ne merem ni pivo više,
ništa osim vode čiste.
Daj mi svoju moč podari,
s kiticom svojom opali!

Hajde daj tu ne budali,
već na noge svoje stani.
Ne merem te gledat više,
i sve ono što tu piše.

Sve će doć u svoje vrime
i proljeće poslije zime.
Nije zgodno po hladnoći
jurit vanka cijele noći.

Ipak nešto sam mislija,
pasala bi mi toplina.
A velika baš je zima,
rado bih se ja ugrija.

U okrilju ti dobrote
i od duše tvoje toplote,
neka me sad zaogrne
i zaštiti od grehote.

A što mene moliš sada
usrid tog ponoćnog sata?
Zar se nemreš sada snaći
i utjehu drugdje naći?
Jel ti snaga moja treba
cjelonoćna tamna neba?
Il bi do jutra čekao
da bi što te snašlo znao?

Stvarno ne znam od svega,
što me u toj tami čeka?
Dali svjetlost na kraj puta
ili pravila kakva kruta?

Radi li se tu o Raju,
je li ljudi to već znaju?
Il se svatko znati trudi
a ipak je u zabludi?

Ili je to put ka paklu
kojim vabiš dušu svaku?
Postoje li vrata rajska
il su ona već zemaljska?

Ne znam što bih ti rekao,
uvik netko bi čekao
da bi onaj drugi pao.
Takva je ljudska sudbina
da karaktera ne ima.
Na brzinu htija bi on sve,
brdo zlata i zdravlje.
O ljubavi se ne pita,
zato tamom će da skita.
Gordo ići putem krivim,
ne znam dali da se divim.
Nije sretno vas gledati
dok vam tako duša pati.
Ipak siguran sam u jednom,
svak će dobit svojom mjerom.