malo citam

Kažeš mi - ne boj se
A drhtiš ko vlat pšenice
pred mlinovima
mala i sitna ko krušna mrvica

kažeš - ne boli,
plešimo,
a tabani su ti opečeni
i na svaki korak stisneš zube

Kažeš mi vjeruj
a zaključala si slike
svetaca
u vitrinu od kristala
i više ne brišeš prašinu s njih

Kažeš mi oprosti
a još su ti na dlanovima
tragovi čavala
kojima su te pribili
na ona stabla bez korijena
i skinuli te do gola

Lažeš mi - vjeruj,,
bit će bolje,
al glas te izdaje
i ne možeš pomaknuti stinu na grudima
takva mala i sitna ko krušna mrvica

Vrime je da ja tebe uzmem u naručje
jer tvojim sam zubima jela život
i prenesem te kroz vatre
imam u džepu tarot karte
džokera ludare
i onu pupčanu vrpcu od sna
napuknuti lanac (bola)koji u bajkama zovu
domom
(ako se i ne spasimo iz vatre, bar možemo skupa nazad u pizdu mile matere)