DayWalker

Bero je dobauljal kak već on to zna. Izađe iz kuće, a nema pojma kam ide. Onda kad dođe do prvog križanja pusti noge da ga furaju. Veli da si isprazni glavu i pusti da ga fura instinkt. Svi su mu vjerovali da mu je glava prazna, samo niko nije popušil da Bero ima instinkt. Taj je bil u stanju zgubit se kod placa, pa pitat ljude kak doć do Remize.
-Bok dečki, kaj ima?
-Evo baš pokušavamo smislit strategiju razvoja Hrvatske u slijedećih pet godina.
-Kaj stvarno? Ja sam isto razmišljal...
-Daj Bero ne seri neg si zemi čašu na šanku i sjedni. Jebo mi pas mater ak tebi starci nisu prvi rođaci. Kak neko može bit tak glup?
-Je pa kaj ja znam. Vi kad se napijete, svakakve gluposti vam padneju na glavu.
-Veli se na pamet. Jebote kak si glup.
-Dečki mislil sam da složimo roštilj kod mene u dvorištu. Kupimo nekaj ćevapih i kobaja, a imam i još vina u podrumu.
-Opa. Ispravak netočnog navoda. Povlačim prijašnju konstataciju da je Bero glup i stavljam na glasanje. Ko je za to da Bero nije glup?
Svi dignu ruku.
-Usvojeno. Suknite te gemište, pa ravno u mesnicu po repromaterijal. Idemo.
Mesnica na Ljubljanici je bila dobro poznata u Zagrebu. Još dok je Štef radil dobila je dobre kritike, kao mesnica di je meso friško i niko vas ne bu zvaral.
-Bog daj, Stipe.
-Bok dečki, kaj je dobrega?
-Rošiljanje se opako sprema, a mesa za njega nema.
-Onda ste došli na pravo mesto, baš sam dobil domaće pečenice, za prste polizat.
-Daj kilu. I dve kile ćevapih.
-Stiže.
Mario se okrene oko sebe.
-Di je Kila?
Otišel je po kruh. Bero imaš kaj zelenjave doma?
-Ima paradajza i krastavaca.
-To.
Natovareni mesom krenuli su po Ljubljanici do Velebitske di je Bero stanoval. Po putu su još malo zajebavali frizerke iz salona kojima je Žuna podjelil par kutija cigareta. Palil se na Maju, pa je mislil da bu joj se ovak uvukel u gaće.
-Curke, kad završavate smjenu?
-Za pol vure, zakaj?
-Pal bu neki roštilj pa bi nam bilo drago da dojdete. Kod Bere u dvorištu. U stvari evo vam broj mobitela, pa se javite kad završite. Došli bumo po vas. Može?
Maja pogleda u prištavu Sandru.
-Oćemo ić?
-Pa kaj ja znam. Nemam, istina, niš u planu. Aj može. Bute imali kakve vodke i đusića za popit?
-Za vas bumo spekli vodku ak treba. Vidimo se onda. Bok.
-Bok dečki.
Žuna protrlja ruke.
-Mljac. Popile buju one malo iz moje boce.
-Kaj ti stvarno misliš da bu ti Maja dala? Daj nemoj bit bedast.
-Bumo vidli.
Kila se pojavil s kruhom i ekipa je bila kompletna. Na putu do Bere su još svratili u Dionu po vodku i đus. Brzo su zakurili roštilj i uskoro je pol kvarta zamirišalo po ćevapima.