mozgovne onanije

događa se opisano u c/p članku ALAN4 zapisa.

nisam komentirala tamo, jer je zapis poruka imenovanoj blogerici, pa mi to bilo bzvze.

a s druge strane, povuklo me za jezik.

ono kaj mi nije jasno, a voljela bi da mi je jasnije, jest osobni stav autora zapisa (ne teksta).

divi li se divi i feministkinji ?

al ok je i ako mi ne pojasni :)

ne moram sve znat, nit svakom dreku vrh odgristi.

uglavnom, pročitam izabrane tekstove .

neki su zaista dobar izbor.

nisam pročitala, bum..

i da, ako je ne naučimo, prvo kao primanje tuđe još dok ni ne znamo kae ljubav, bome ni ne znamo kako je davati i da li uopće imamo kaj od nje nekome ponuditi

:)

pročitaj

moram off

pozdrav

čitam :)

jesam

1. vučemo repove iz djetinjstva
2. usvajamo obrasce ponašanja

rijetko kad se u odrasloj dobi znamo pomaknuti od onog lošeg i svjesno izabrati nešto drugo za sebe

morbidno, ali toliko istinito - neki ljudi izabiru i loše emocije, tuđe, pa i svoje kao reakciju, jer bolje su, tako objašnjavaju, i takve nego nikakve

Ne znam više tko je na blogu, i na čijem zapisu komentirao nešto u stilu: žena bira muškarca sličnog ocu.Ne znam zato što mi bezveze pamtit nick obzirom da na jednom nicku sjedi par osoba lli jedna osoba piše s više nickova. Zasitila sam se igre zuje (ili tak nekak).Ustalom, nije ni bitno. Izjava je ionak, česta.
idntifikacija s istospolnim roditeljem..bla, bla, bla..

Cijeli dan dumam o toj identifikaciji i mojoj želji da pod svaku cijenu izbjegnem u svom životu muškarca koji bi bio sličan mom ocu. Ne zato što moj otac nije bio dobar otac, nego zato što mislim da nije bio dobar suprug. Ne zato što moj otac nije bio dobra i mudra osoba, nego zato što je bio nesretan, duboko u sebi, sam.
I kad razmislim, čini mi se da sam se identificirala s raznospolnim roditeljem.

Biram muškarce karakterno slične mami.