Dnevnik jedne tračerice

Ne pomaže.

Jel vi čitate kaj pišete?

Čemu toliko netrpeljivosti, netolerancije, grubosti, tračeva, objeda, pa čak i mržnje?

Ajd da pričamo o djeci, ali ljudi vi ste gotovo svi proživjeli barem pola života, neki i više, pa tak ne komuniciraju ni osnovnoškolci.
Život je ionak težak, pun neizvjesnosti, bijede i tuge, pa zar takav morate napraviti i virtualni?

Probajte se nasmijati. Probajte stvarno čitati onak kak piše, nemojte tražiti skriveno značenje ili podmetanje, jer ljudi uglavnom nemaju primisli, te duhove sami stvorimo u glavi.

Život je čudo i ne treba ga potrošiti uludo, posebno ne sipajući otrov na nekom virtualnom site-u.




Link

Slažem se. Lajk, :)

Potpis, al uzaludno je.

kae bilo, opet vikend čerupanje?
pih, kad je najnapetije, mene nema :P

;)

Ko se tuce...taj se voli!
Povikase dijeca...