Ručkić krčkić

...ali to ne znači da neću ništa napisati. Nekaj me potiho muči i depra, pa ajd, možda izroni...

Više mi se uopće ne da patiti. Nimalo. Zvuči očigledno, ali nije, bilo je razdoblja u mojem životu kad sam patnju smatrala rastom, kad sam se mazohistički uživljavala u nju, štoviše, cijenila je više nego razdoblja smirenja i tihe srećice. Hm. Jesam li sad narasla dovoljno za svoje želje i pozdrave, pa mi se ZATO ne da više? Nit rasti, nit patiti.

Kajaznam... Mislim da u ljudskom biću postoji jedan neumorni kalkulator koji stalno izračunava koliko nam se nešto isplati, sada, odmah, ubuduće, dugoročno. Pa onda odradimo komad neugode za neki budući komad ugode, ili kažemo, kvragu i sve, idem ja sebi ugoditi ODMAH, a poslije što bude. I tak stalno.

Ukratko, ja bih sebi stalno ugađala odmah. I sad. I baš me briga za ubuduće. I ne da mi se patiti. Ne želim si niš uskratiti. A kalkulator veli da to nemre tako, jer manjka resursa, da trebam pušiti manje ili nimalo, da trebam biti ljubaznija prema ljudima koji me ne zanimaju, pitati za njihovu djecu/roditelje i činiti im veseljca i uslugice, jer tko zna, možda mi zatrebaju, a trebalo bi i iz čistog reciprociteta, oni pitaju za mene i moje kućne ljubimce, a vjerujem da ne gaje baš neko gorljivo zanimanje. Hm.

S jedne strane, postala sam silno popustljiva, prema sebi prvenstveno, i prema drugima kad to štiti moju ugodu, a još nepopustljivija nego ikad prije prema svemu što tim prioritetima predstavlja ugrozu. Opet se, npr., pitam zašto bih ja trebala žrtvovati toliko svojeg dragocjenog vremena da bih otišla na posao i odradila nešto što ne namiruje sve moje osnovne potrebe: oduvijek sam smatrala da bi bilo fer da namiri sve. Ili da bude silno zanosno i zanimljivo, nešto što bih radila iz čistog gušta. Ajd, nekoliko puta mi se posrećilo i jedno i drugo; ali ne potraje to.

I mislim da sad kužim zašto svi mogući gurui i mudraci nikad ne vele izravno kaj i kak treba, nego ispale neku kriptičnu formulicu, koju skužiš tek kad postaneš poput njih, a do tada ti je tek neka zgodna poštapalica i vrlo neodređen smjerokaz, ono, "Prema zapadu", umjesto "Sreća 300 metara ravno, onda desno još 15 m, pa prijeći ulicu, ući u visoku žutu zgradu i srednjim liftom se uspeti na 25. kat". Ne zato jer sam ja guru ili mudrac, nego zato jer neke mudrosti imam, a te su nepriopćljive. I smeta mi kad netko moje patnjom stečene spoznaje pretvara u poštapalice.

Ja bih da me sad netko sasvim određeno nauči kako smanjiti pušenje ili prestati, a pride podjednako nečim drugim guštati kad je posao gotov, kad imam predah, kad ne znam što bih, dok razmišljam i kad mi je teško. Eto. Ja bih vrlo gostoljubivo pustila u svoj život nekoga tko bi ga ozario, kao moja Duška, čak i pod uvjetom da više ne piški na prostirku, nego gdje se sjeti kad nemre više durat moju izlaznu katatoniju - eto, jesam ja za kompromis, nemre se reć da nisam. Eh, da, obavezno je da me podnosi bez grudnjaka, nemrem ja više patiti u toj spravi, nema tog gušta koji nadjačava takvu neugodu - grudnjak samo za neizbježne i krakoročno i dugoročno isplative patnje!

Nisam niš skužila ovim pisanjem. Mislim da nisam niš ni rekla. Ali, to ću uvidjeti tek kasnije; to je prednost pisane riječi. Nemreš je falsificirati kao uspomene, kao tumačenja bitnih odrednica, kao opravdanja manjkavosti prosudbe i/ili postupaka - ostaje takva kakva je sada. Odrednica usporedbe. Smjerokaz poput mrvica na putu iz bajke.

mudrica, sova ili ti...simbolika ili ..recimo da imaš pogled sove ?!:-))

i mene nešto muči Vega, ali ne potiho, glasno njugarm, kad sam sama sa njih 6,a one mudru šute:-))

" Muči! me moj sin. Potez koji je napravio. Pitam se koliko ljudi je zapravo spremno na takav korak. Ti znaš o čemu pišem. Odselit zbog ljubavi .......aj aj , sad ćeš reći kao ti(ja)..ali on mora još radit. da se opet pohvalim , radi od ponedjeljka ipak zabrinuta sam, kvragu ni veselit se ne znam. Kalkulacije? Ispraznio baterije pa pustio brigu da se veseli? On kaže- mami, sve je super..a ja vidim sjenu, reakcija majke:-))....jasno mi je, da jedino što znam je- da ništa ne znam.

To sam i ja napravila poslije sve sadomazo terapije ,neuspješne naravno.

Svi moramo proći kroz to razdoblje, u paketu donesemo sobom, pitanje je samo kako ko otvara taj paketić.

Hm Vega, ja ipak mislim,(zapravo sam sigurna) da smo malo narasle, koji cm u širinu i visinu.

Hej, bok, bis, nisam te ranije vidjela, sad sam između 2 uleta u kuću-iz kuće... Ovak, moja "mudrost" glede zabrinutosti za druge glasi otprilike: svatko ima pravo na svoje rizike. Pa ak se zaribaju, a mi ih volimo, patimo s njima, ali i pomognemo. To uvijek možemo, jel tak? :-)) Uostalom, nije ni sova mudra dok je tič.

A kaj se rasta tiče, kvragu, ovaj u širinu mi tak lako ide da nemreš bilivit! Zato kao protutežu nosom param zrak i sve gledam svisoka ;-))

:-)))vidjela sam zadnji selfi, nije tako strašno a slike pokazuju još više ko u biti.....a ptica bit i gledat= promatrat iz visine , ja to volim:-)))( probudila sam mačke ,preglasno se smijem)

Pomagat?!..pa naravno , samo što ja više volim preventivu ko kurativu, a kaže on meni, da će i on tako kad napravi toliko kilometra:-(
Preostaje mi moj vrt i.... čekanje:-)))