Didžej´ca linkofrikuša!

***

...drrrrrnnn-drrrrrrrnnn!...oglasilo se vratno zvono na koje i zaboravih da postoji...ali jehovini svjedoci i prodavatelji organa u svrhu skupljanja love za operaciju nekog, navodno, sirotog djeteta nisu...i oni s kalendarima...dakle...pogledam kroz luknju, kad - tapir!...rekao bi pervan...moja eks suseda i frendica i tko zna što sve ne, sve u jednome...na brzinu se ogrnem bademantilom istovremeno vičući - čeeeeekaaaaj!...ajd, nisam je vidjela sto godina...istinabog da ne volim padobanske posjete, ali ok...istrpit ću to...ipak je nisam dugo vidjela, a bile smo si ok...i više nego...samo sam rekla malom da si ode u ormar naći neku majicu koja mu odgovara...kak ta deca rastu...imam osjećaj kak da sam mu prije par dana previjala pelene i kotrljala ga po krevetu...otvorim vrata, a ona sva ozarena - booook! evo, baš sam išla kod staraca pa sam navratila da vidim kaj je s tobom!...niš!...kažem ja i stanem ispred poluotvorenih vrata...baš niš posebno...klasika...šljaka, beparica i sve ostale divote...koju majicu mogu uzeti? - čulo se iznutra...otvorim vrata i kažem - rekla sam ti, bilo koju koja ti odgovara...i tak...bla-bla pred vratima...kak ti, kak ja, kak ovo, kak ono...čuj, moram ići, hladno mi je - kažem ja...ok - reče ona -čujemo se...ndaaa, ok - odgovorim znajući da se nećemo čuti i uđem u stan...

***

...pasmater!...jebote, ne mogu vjerovati!...ta debela baba!...pogle na kaj liči!...totlana babetina!...debela usidjelica bez kučeta i mačeta!...a gle mene!...frajeri mi ne daju više od 30 godina!...imam super tijelo, bolje od moje medijski znane i popularne prijateljice!...kad ljudima pokažem našu fotku, svi kažu da ja puno bolje izgledam od nje!...a ova?!...na niš ne liči, nikada niti nije!...ne znam samo kako je uopće uspjela pokupiti i ono malo frajera koje je imala!...može se sakriti pred menom!...i još mi kaže ono, kao, ništa novo...ništa nema...sve kao i uvijek...a, kao, nisam vidjela tipa iza ne kako se sprešetava po stanu!...pa nisam ni luda ni ćorava!...kak sam nađe nekoga, takva, jbt!...i još tak dobro građenog!...mislim, kaj mi glumi?...kao, ne znamo se!...al fakat ne razmem kak netko takav može biti s njom!...a ja tako super izgledam, a uvijek i jesam...imam super noge i cice!...sjećam se kak su svi frajeri uvijek bili zaljubljeni u mene i htjeli biti sa mnom...i oni iz kvarta, a i iz škole, a i kada smo zajedno išle van...i sad me tak gledaju!... a za nju nitko nije pitao osim nekih bezveznjaka...sjećam se kak je imala jednog zgodnog dečka...sve su slinile za njim...a ja sam ga uspjela nagovoriti da dođe pred moju školu, da se mogu praviti važna kak imam zgodnog frenda...pa onda onaj kaj je prije hodao s mojom fredicom pa je ostavio zbog nje...svi su bili zaljubljeni u mene!...pitam se samo kaj su vidjeli u njoj!...gle je sad!...nije se uspjela niti udati!...stvarno je luzerica!...

***

...frendica me zamolila, ako mogu i želim, na par sati biti s njenim klincem jer ona mora hitno nešto obaviti, a nije da on ne može sam, nego joj već bez veze da tako stalno nešto iskrsne, a onda joj je žao ako mu je nešto obećela da će zajedno raditi u to vrijeme, da ga samo tako mora ostaviti samoga...ma ok, nemaš frke...znaš da je taj mali kenjo kao da je moj...ionako sam ti ga htjela ukrasti kada si rodila drugoga...zajebancija, smijeh, dogovor...pa kako ne bi mogao doći k meni...istinabog da je to već skoro odrastao muškarac, ako ne po godinama, onda već po stasu...a kao da je jučer bio mali smiješni bebač...ok, ajd, nađemo se pa onda nas dvoje idemo prošetati pa k meni, a ti se javi kada budeš gotova...izašla sam van, našla se s njima, majku djeteta toga pozdravila i otputila, a njega pod ruku i u šetnju...kaj ćemo odmah ići u stan...lijepo je vrijeme, a neka i vidi moj kvart...lagano smo šetali uz moje stalno ispitivanje...koliko ti je ono godina, koji je to razred, kak je u školi...jel imaš curu ili simpatiju...popraćeno dubokoumnim zaključcima - da, to je tako kada si mlad...ma, bit će bolje...nemoj se bojati...tako smo i mi kada smo bili tvojih godina, tako to ide...odjednom, totalno zamračenje...oblaci su napravili pomrčinu, počela je grmjeti i padati prvo lagana kišica, a zatim sve jači i jači pljusak...trčiii!!!...povikala sam, potegunula ga za ruku i počela trčati prema zgradi...nismo bili daleko, ali je kiša bila tako jaka da nas je na tih par metara smočila do kože...uletjeli smo u haustor zadihani i smijući se...a, jbg - rekoh ja - nikada nisam bila neki trkač, a pogotovo ne sada s razmrdanim koljenima...ajd, idemo gore pa ćemo se presvući i osušiti...ušli smo u stan...rekla sam mu neka pogleda u ormaru ako mu što odgovara od moje garderobe...mali muškarac i velika žena nose približno isti broj...otišla sam u kupaonu da se presvučem, dok se on smucao po stanu pokušavajući se snaći...ma, neću ga tretirati kao malo dijete...odrastao je i pametan i snaći će se sam...drrrrrrrrnnn-drrrrrrnnn!...pasmater!...ko je sad?!...pomislim i odem pogledati tko to tako bjesomučno zvoni...

***

I?

tko je zvonio?

br 3
:)

btw..razmem zakaj "frendicu" nisi pustila u stan nego razgovarla na vratima..

da posumnjam da moja "frendica tak razmišlja, ni ja ju ne bi pustila u stan.

...potonje drndanje se navezuje na prvotno... :)

...je, da sam tak bila pametna ondak, odnosno da sam slušala svoj unutarnji svemir, takva i takve osobe nikada ne bi ušle u moj stan, a kamoli u život... :)

jbga.

...bilo pa prošlo... :)

Budimo se u tami u potpunom neznanju. Gde smo, šta se događa? U jednom smo trenutku sve zaboravili. Ne znamo jesmo li dijaca ili odrasla osoba, muškarac ili žena, krivi ili nedužni. Je li to tama tamnice ili noći?
Znamo samo jedno, tim jasnije što nam je to jedina spoznaja: živi smo. Nikada nismo bili toliko živi, i to je sve. Od čega se sastoji život u tom deliću sekunde u kojem imamo rjetku povlasticu da budemo lišeni identiteta?
Evo od čega: od straha.
No nema veće slobode od tog kratkog zaborava buđenja. Djete smo koje poznaje jezik. Možemo imenovati bezimeno otkriće svog rođenja: gurnuti smo u stravu živog bića.
U tom razdoblju česte teskobe, čak se i ne sjećamo da se tako nešto može dogoditi prilikom buđenja. Ustajemo, tražimo vrata, izgubljeni smo kao u hotelu. A nakon sjećanja odjednom opet nastane tjelo i vrate mu ono što služi kao duša. Umireni smo i razočarani: mi smo, dakle, to; mi smo , dakle, samo to.
Odmah potom vrati se spoznaja o geografiji vlastitog zatvora. Moja soba vodi do umivaonika gde se zapljuskujem ledenom vodom. Šta to nastojimo oribati s lica pomoću te energije i hladnoće?
Potom počinje rutina. Svako ima svoju: kafa i cigarete, jogurt i pecivo ili pas i uzica. Svoju smo putanju uredili tako da što više umanjimo strah. Zapravo provodimo vrjeme u borbi protiv straha življenja. Smišljamo definicije kako bismo ga izbjegli: zovem se tako i tako, radim tu i tu, moj se posao sastoji od ovoga i ovoga. No skrovita teskoba nastavlja potkopavanje. Ne možemo potpuno ućutkati njen govor. Jer misliš da se zoveš tako i tako, da se tvoj posao sastoji od ovoga i onoga, ali, kada si se probudio, ništa od toga nije postojalo. Možda zato što i ne postoji .. zvono na vratima ,,, odgovor u ogledalu ...

...sve će proći, a bogme i stalna na tom svijetu samo mijena jest...:)

:)
neponovilo se :)

...ljudi!...čujte i počujte!...raky je živ!... :)))

...ah, ne bu se ponovilo u tom obliku i na taj način...mojoj naivnosti i povjerenju nema kraja pa onda moram i trpiti posljedice takve gluposti i nepromišljenosti svoje... :)

mislim da nisi izuzetak po to tom pitanju :)

samo za tebe , dok ne počinim virtualno samoubistvo
dođe mi ponekad da se ubijem k****

ali prvo da ispraznim frižider

ne se ljutiti na radoznale gospoje
uvijek se uvjeravam da me se tuđi životi ne tiču
a opet čitam novine i sve moguće vijesti
a što je to drugo nego tračeraj o nekome i nečemu??

...ane, znam da nisam...ovo je samo jedna od verzija na temu...raky, ajd, ne benavi!... :))

nemoj čitat žutu štampu, pogni..

zapraf, nemoj uopće čitat..nema ništ pametno..nigdje..

ni tv nemoj gledat.

sve bedastoće ko na blogu

razlika između kurve i svetive je u tome
šta je đavao nekad bio anđel

...ne ljutim se neg mi je bzvz takva brija. s četiri banke i kusur...a tračeraje ne čitam jer ne vidim ništa nadahnjujuće u tome, osim gubljenja vremena i jastva...

laku noć za danas dosta ,,,,

...ajd, raky, i vrag ima pametnijeg posla...tu se radi o dokonom popu... :)))

JEDINI dobar blog od petka popodne