Dnevnik jedne tračerice

Često i prečesto se pitam zakaj još uvijek svraćam na ovaj site? I opet svratim i svaki put se iznenadim, jer kad mislim da ne može bit gore, ostanem u šoku koliko sam u krivu....

Čovjek je umro, pokoj mu duši... Nisam ga znala, a tko zna možda bi ga voljela upoznat...

Smrt je jedina sigurna činjenica, jedino sigurno što će se svima dogoditi.... Barem da u nečemu postoji jednakost....
Ali neću o smrti, o smrti i ljubavi ima i previše toga napisano, ja ću opet o www.iskrica.com.
Došla sam ovdje zbog chata, koji godinama ne postoji.... Upoznala sam niz zanimljivih, dragih, a i malo manje dragih ljudi. Voljela sam svratiti i na forum, da iskrica je nekad imala i prilično zanimljiv forum, ni on ne funkcionira godinama (ne kužim kog vraga postoji opcija "Forum" ).
Bila sam aktivni član nekoliko klubova, ni to više ne funkcionira.
Poruke baš nikad nisam pretjerano koristila, a od kad moraš platit da bi poslao normalnu poruku, to koristim i manje.
Ostao je blog... Da on je još uvijek aktivan i fali bože besplatan, ajd barem nešto.
Prvi zapis sam napisala davne 2003. i tih dana je bilo puno blogera i zanimljivih blogova. Znala sam satima čitati i bilo je pravo zadovoljstvo. Danas od nickova iz tih dana znam samo Zlicu i Pamelu, ostali su mi svi nepoznati, možda neke i znam, ali su u međuvremenu promijenili nick 20-tak puta.
Znam da će se neki od vas danas aktivnih osjetiti uvređeni, ali dovoljno je pročitati prvih 5 naslova na blogu i da ti se doslovno želudac okrene (čast izuzecima), ali oni se izgube u toj silnoj masi zlobe i netrpeljivosti koja pljušti po ovom site-u.
Svjesna sam da je virtuala mjesto gdje čovjek može biti što god poželi, ali zašto ste vi pobogu povampirili, to mi nikak ne ide u glavu...
No da, imate praf ne moram ja to čitat, ali kao što rekoh nekako po inerciji se dovučem tu i onda se po n-ti put pitam zakaj?
Zato kaj sam tu godinama, zato kaj sam tu nekad bila sretna, zato kaj se još ponekad javi neki poznanik....
Nisam baš nešt zanimljiva, profil mi je pregledan tek nešto više od 10.000 puta, a ja sam ih pregledala 82, nekako me baš ne zanimaju. Nemam nikoga na ignore, nemam nikoga u VIP-u, a vrijedi i obrnuto (pardon ona mrziteljica svega me stavila na ignore, ali to sam skužila tek kad sam joj htjela ostaviti komentar na blogu, tako da me možda na ignore ima više ljudi), ali mislim da zbog toga neće umrijeti nijedna ptica....
Fali mi ivko, to je bil lik, e da i on me stavio na ignore, to je fakat bil presedan u povjesti iskričarenja :-)))
Mislila sam se ja pobrisat, ali bilo mi žal blogova, ne zato kaj mislim da su neki masterpiece, već zbog komentara iz tamo davnih godina, ljudi koji su mi tad uljepšavali život. Žao mi je što su mnogi komentari propali, jer u počecima bloga su komentari ljudi koji su se pobrisali bili pobrisani zajedno s njima.
Da zato se još uvijek zaletim tu.... Ponekad krenem ostaviti komentar, ali sve rijeđe jer imam ja i mnogo važnijih stvari u životu i stvarno mi ne treba prepucavanje s nekim xy-onom na netu....
Zato ostajte mi dobro, a ja ću ponekad svratit tek tolko da vam poremetim rutinu :)
Laku noć il dobro jutro .....

dobro jutro!

laku noć!