Životinjsko carstvo

ovaj segment tvoje mentalne dinamike mi je skroz neprihvatljiv, tak da znaš....:P

Ne sviđa ti se kornjačica u krompiru???

joj, kornjačica.:DD..tek sad ju vidim...Otkačio sm od sentimenta sad...:D...Obožavam kornjače....:) Samo zbilja te pitam: kaj to odrađuješ u sebi u svezi sa Đusi.?..Ne pratim sve niti znam genezu, jer nemam cajta..al teško mi je ...Đusi mi je simpa, ti si mi simpa....Najbolje da se pravim kak me se niš ne tiče, jel'da?

Pa, i simpa ljudi mogu biti samožive gnjide koje ti se vremenom popnu na glavu.

Ili mi je jednostavno dozlogrdilo ta njezina samopromidžba, jedva nijansu suptilnija od maine? Kajaznam. Baba mi ide na živce. Pa idem i ja njoj.

*dozlogrdilA

Ma, oduvijek mislim da je zdepasta sisulja ishlapjelog mozga, ali nisam to rekla dok mi nije digla živac: zaboravi da mi je majka umrla, a onda sam ja neobzirna jer zanemarujem činjenicu da ona ima jet lag! Jel?

Ma... nebitno. Nebitna. Ali mi je ova slička baš fora :-))

Dobro, donekle razumijem....Ionak nikad u mom životu nije bilo da se oni koje volim vole međusobno...na koncu, i mater mi nije mogla smislit mojeg oca..Možda sam zato osjetljiv na taj nevažni dio postojanja....:P Svako dobro..Radi kaj hoćeš i odrađuj kaj hoćeš, to je tvoj blog, to je tvoj svijet...Za mene si bila i ostala neka vrsta carice ovđe, al nemoj si umišljat da imam bilo kakve pretenzije prema tebi, kao i prema ikome ovdje...blog mi je cirkus u kojem sam pristao ostaviti dio svoje životne energije, tek tolko da ispustim višak svoje gluposti negdje gdje nikog neće boljeti....:P

Joj, danas sam kao yo-yo trčkarala na posao i s posla. Ajd, ne zamjeram, jer mi je sljedećeg tjedna prazno, osim ako mi ne uvale neku obranu diplomskog, valjda neće... No, tak se ja ubacim u speed i u drugom odlasku dođem sat vremena ranije! Krivo sam gledala na sat. Ne jedan sat, nego četiri sata, u hodniku jedan, u boravku drugi, u kuhinji treći, u kupaonici četvrti.

Ma, ete, svi smo mi na blogu da nekaj izventiliramo, pa tko se uklapa, fino, tko ne, zabole te.

Ali priznajem, ova i mai mi poprilično pile žifčeke svojim glupostima. Znam, glupost je kao fekalija, ne buš to uzeo u ruke i izučavao, osim ako radiš pretragu u labosu, ali kajaznam, valjda kumulativno, svako toliko stignem do neke svoje granice tolerancije i onda im opalim revanš. Najzgodnije je to kaj one pod blogom niš ne kuže, ja im velim da su dementne, šupljače, tupavuše, uglavnom se referiram na njihove intelektualne i etičke dosege, a one se zabrinu samo ako spomenem sise, ili trbuh, ili neki drugi dio njihove im anatomije. Za riknut, zapravo.

Nego, da se vratim svojem super uzbudljivom životeku, sva je sreća što stanujem i radim u istom kvartu, vratim se ja doma i odvedem Dušku na cijepljenje. Fino. Briga manje.

Kao da je dobila injekciju speeda, a ne cjepivo protiv zaraznih psećih bolesti, luda je od zaigranosti. Evo je, sad se dovikuje s nekim preko prozora. U parku je bila šefica, s jednom retrievericom se natezala za štap šest puta veći od nje same i POBIJEDILA. Nevjerojatno psetance :-))

E, ček, vešmašina gotova. Ajd, i ja sam gotova. Gibam! Cmoksa vam :-))

naj poljub moj ti nacrta usnice na čelu pametnom...:)