Životinjsko carstvo

Kaj, ovdje još općenarodna knjavaža?

Gle, čak nije ni prijavljeno... Nemreš bilivit.

Priznajem, ni ja se još nisam upogonila, ali osnovno sam obavila: kava, hranidba nejačadi, njega i timar telefona i računala...

Proučila TV program. Na HBO-u danas počinje druga sezona "Pravog detektiva". Neloša serija. Kajaznam, meni nije baš za onakve panegirike kakve je pobrala prva sezona, ali definitivno odudara od standardne konfekcije.

Ima i u videoteci, aleluja, jer mi je strašno mrsko dežurati uz telku i organizirati svoje aktivnosti oko neke emisije koju bih rado pogledala.

Zato sam rijetko koju seriju odgledala do kraja. Osim onih višekratno repriziranih. Ali onda ih gledam napreskokce.

Sinoć sam pogledala neki španjolski film s Victoriom Abril, "Nitko neće govoriti o nama kad umremo". I opet mi se svidio, iako baš i nije neki, mislim, sve neš zbrda-zdola, ne zna jel bi bio drama, krimić, esej... Ali je europski, pride iz devedesetih - osvježi to. Ne osjećaš se kao debil kojeg kljukaju oportunističkim marketingom.

Hehe, upravo sam zamislila američku verziju tog istog filma. To bi moglo funkcionirati jedino kao komedija!

E, vele da će danas biti pristojnih 27 celzijevaca. I red bi bio. Dost mi je smrzavanja. Ne želim upogoniti grijanje pa sam opet izvukla pospremljene veste. I sad opet imam kaj pospremati, kvragu.

Da ne govorimo da sam na plivanje otišla samo jednom. Ajd, mogla sam dvaput, ali ne znam više što me spriječilo. I onda zimica.

Joj, viš, moram objesiti veš. Dobro. To znači da moram pažljivo pospremiti oprane zastore. Iako ih budem ponovno preprala prije stavljanja, jer volim kad mi friško mirišu, bar dan-dva.

Pijuckam neki odvratan sok, kakti zeleni čaj. A imam doma Twiningsove zelene čajeve raznoraznih aroma. Ovo je gnusno: preslatko, ljepljivo, i prilično skupo. Bljak. Mislim da bum to izlila u sudoper i fino si skuhala svoj čajek pa ga ohladila u frižideru.

Hm. Možda mi svrati netko koga baš ne simpatiziram pa da to ponudim? Taj kupovni. Hehe.

Duškina najbolja prijateljica je otišla na more i neće je biti do kraja 8. mjeseca. Ah, siroto moje malo psetance! Još joj nije počela faliti, ali skužit će ona za dan-dva. I meni će faliti njeni vlasnici, simpa ljudi, baš se ugodno družimo uz peseke.

Pozvali su oni Dušku i mene kod sebe na more, ali stvarno ne znam kak bih to izvela: em nemam auta, em se treba pobrinuti za ljubimice koje ostaju. Hm. Možda smislim nekaj. U stvari, nekaj smišljam, ali nisam još razradila.

Djutro:-)

Meni moj veš već visi, a da viš moje jato dlakavo, naj više vole kad negdje ostavim košaru sa pokupljenim čistim vešem i naguraju(samo tako su skupa) se na njega spavat, majčicu im njihovo ili moju još uvijek naivno kao da ne znam da jako vole na opran veš leći! Eh, nije mi lako( tješim se) ali su mi jako simpa i smiješne te moje mačketine.
Ima da u mojoj kući veselja i radosti od jutra do večere , pa ko prvi taj se više smije:-)))

A zgodna su ta usputna poznanstva iz parkića. Ima svakakvih ljudi, neki su, vidi se, udavi, ali uz pse uvijek moš spiku zadržati na nekoj neudavnoj i površnoj razini. Međutim, jučer nisam uspjela. Ima jedna gospođa koja šeta prijateljičinog psa, a taj je sad s vlasnicom otišao na more. A ova ipak u park pa na klupu pored mene i udri autobiografiju, svi joj sve skrivili u životu, a ona jednu jedinu stvar, i to svojoj majci. Ajme, poplavila sam! Da ne volim Dušku koliko je volim, zbrisala bih još u gospođinom djetinjstvu, ovak sam pričekala do menopauze. Uf. A kužim ju. I ne zamjeram. Štaš.

Ej, bis! Je, znam o čemu pričaš. Tak i ja ostavljam čisti veš na jednoj staroj fotelji dok ga ne razvrstam i ne spremim u ormare. I znaš koga uvijek nađem na njemu? Mrnjau, naravno. Ali, sad ne može, vešeraj je u onom dijelu koji ne koristim i vrata su zatvorena. Međutim, kad opet postane vruće, otvaram sve, zbog propuha, i onda bum morala biti urednija, kvrapcu, a ne da mi se.

a ja puštam veš vani i skidam komad po komad i u košaru, nigdje ni jedne, lukave, pogledam okolo al nema ih, a sec kasnije vidim kako idu ko mravi direkt kod veše lude šašave mačketine..ko prvi taj pobjedi:-)))
Rekla sam si često da više neću tako, ali zaboravim , godine su krive, nisam ja!

odoh ja arhitekta majstoru zidaru napravit doručak:-))))


mahmah i poseban mazmaz mojoj ljubavi

Mah, bis, odoh i ja sredit svoje pa malo na zrak.