Batić Ko Kolačić

Crna rupa svemira
prepuna je nemira.
Ča na dnu se skriva
niti NASA ni otkrila.

Rupa to je čudnovata
ča privlači moga šatla.
Silom svom se odupire
dok u centar njen prodire!

Putujući kroz središće,
pristanište vu rupi ište.
Gdje će sletjet u njoj traži,
putevi su svi joj vlažni.

I dok cijeli svemir spava,
proždire ga rupa mala.
Nigdje do dna kraja nema,
posada se van ka sprema!

Presahli šatlu motori,
bez goriva on se bori.
Počeja se pregrijavat,
posadu treba spašavat.

Šatl se je sav razbija,
svu posadu izgubija.
Nitko znati nije moga
koliko li je duboka.

Neće mnogi do dna stići,
svatko svojim čamcom pići.
Ubija ih kiselina
da bi stigli do dna njena.

Samo jedan se spašava,
jer mu bila hladna glava.
Uša joj je u odaje,
epopeje sada kraj je!

Link

uuuu, dugačka;)

fakat, di joj je kraj
crnoj rupi svemirskoj

uh što volim putić vlažan
svakome je isti važan

Putić mora vlažan biti
da bi brodić zna kliziti.
Ak bi bilo puno trenja,
došlo bi do zapaljenja!

Ovak je već bolje...

Čornje rupe oko mene,
popapat bi kitu htjele.
Za kitom su ogladnjele,
nepresušne su im želje!