Životinjsko carstvo

Jutro Vega:-)

ovog čovjeka, u pozadini, koji se sakriva, bi ja prijavila za zlostavljanje životinja:-))))

Jutreko, bis! Ma jock, nije to mučenje, to ti dođe kao aperitif, za bolji apetit ;-))

divljenje i čežnja..ah te hrenovčice :D

dobar jutar :)

ostario sam a saznao nisam po čemu se zovu viršle

valjda neka izvedenica onog njemačkog würst, ili nešto tome slično

a hrenovke su valjda po hrenu, da moglo bi biti, iako jako, jako teško.

"Viršla zvana čežnja"... Viš, zvuče bolje nego "hrenovka"; ili, nedoblog, "češnjovka".

ne znam jel se u ta neka stara vremena i službeno pisalo viršla, ili je to bio samo nick

I je, krel, dobra ti je etimologija, "viršla" potječe od "Wurst", kobasica. Dakle, ne nužno hrenovka; a hrenovka je onda kobasica s hrenom.

Tak ti se govorilo u boljim kućama, krel. Dok se slušalo Arsena ;-)) Ono, Arsen i viršle.

to je svugdje po europi frankfurtska kobasica, bar mislim tako

:)

po meni bi se trebala zvat senfičica..

volim sa senfom :)

(krele, aj sad etimologiju senfa..)

ni ne slutim ništa o porijeklu senfa. znam jedino jednu sitnu anegdoticu koja čak i nije smiješna. dakle možda uopće nije anegdota, ali ću je ipak ispričati. nekada davno kupim ja novog stojadina, neke čudnovato žute boje. dođem na tehnčki i čovjek fino detektira boju, i upiše se u prometnu. boja senfa.

nekad su se radile od telećeg mesa (prije nego kaj su zabranili klanje teladi)..manufakturno..i bile su skupe u bložjumater..

čist mi bilo žal kaj nikad nisam bila bolesna..smatrale su se dijetnom hranom primjerenom bolesničkom jelovniku ..

tak da, čist razmem ovu micu..i njenu čežnju..

:)

Hm. Senf je nick, zapravo je to goruščica. Tak da ti je ovaj pogrešno upisao boju, krel.

inače mi je slovenski naziv gorčica bolji od senf, a mislim da se čudo od kojeg se senf radi naziva gorušica ili tome slično

haha..taj je ipak dobar poznavaoc boja bio..mogel je upisat i "kaki " :D

Hehe, Ane, a ja sam ti imala mačka Marka koji je obožavao okrajke od hrenovke. Prvo bi njima igrao nogomet, ono, dribla dečko ko reprezentativac, a onda bi okrajci nestali. Mi mislili, u njegovom želucu. Kad li jednog dana moja majka odluči odmaknuti masivni trosjed i ima što vidjeti - groblje okrajaka od hrenovki! I pazi, niti jedan se nije usmrdio ili ucrvao: samo su se mumificirali.

Toliko o kvaliteti hrenovaka. Usput, Marko je pokojnik već 26 godina.

ma bilo je još niz anegdotica sa stojadinima, naravno da nisu smiješne pa niti ne znam dali su to anegdoice ili jednostavno bedastoće.

je, al se gorčicama dodaju i još razni drugi začini, pa imaš i različito nazivlje i okuse ..

tako jednom opet kupim ja stojadina, a bilo doba hiperinflacije i poskupljenja na dnevnoj bazi. valjda je bila neka odluka-zakon o zabrani poskupljivanja osima za nove proizvod. platim ja više novog stojadina, a ono u papirima oznaka zastava 101 sno.

pitam direktora na tehničkom što je službeno oznaka sno, a on mi otvoreno i drugarski veli da je to oznaka modela Sedala Na Obaranje.

hahaha..btw..ni moj markon ne voli jesti hrenovke :)))

Eh, krel, dakle, oboriš komada s nogu, a onda oboriš sedište :-)))

al jebo sam ja sve papire, bilo je važno što prije na cestu, pa u trst po radio kasetofon koji je usput rečeno već nakon desete repreodukcije prvo sažvakao kasetu, pa je eventualno poslije premotavanja olovkom eventualno i reproducirao.

:D

bormeč vrijedno notiranja :))

jedne godine, davnih sedamdesetih, su frendovi ljetovali u stojadinu 101 sno kod nas u dvorištu..:))

bila su to dobra stara vremena, pola vremena premotavaš, olovku u sred kasete i motaj, a ne ovo danas. turi stik i slušaj četiri sata glazbe po želji.

Viš, i moj stari je imao stojadina, ali bormeč ne znam je li bio sno. Mi se nismo obarali :-((

ćorili u autu..

danas bi morali platit kampiranje..

a moji bi starci platili kaznu za držanje kampa na crno ..

A muž i ja smo imali jugića i fiću. Ono, pravo jugoslavenski :-))

no jedno moram priznati. kupnjom modela sno moj je ljubavni život postao udobniji, i bez posljedica za moja koljena. dopizdilo brte mili klečanje na rebrastom tepihu, dok je gospodična uredno izvaljenja za zadnjem sjedištu moga auta.

Prvi auto u roditeljskom domu nam je bila simca. Sivo-plava simca. Strašno simpatičan auto, ali niš ne valja!

jebaoteled, ništa nisam osjećao u vrijeme uzbuđitosti, tek poslije kužim da koljena imaku duboke brazde.

Stari je uvijek tvrdio da vožnja nije za žene (zato sam ja i polagala tek s 25 ili 26 godina), ali je uredno slupao auto već u auto školi. Slično se dogodilo i simpatičnoj simci.

imao sam gotovo sve modele auta u to vrijeme. mijenjao sam ig svaka tri mjeseca. naravno da su to bili auti niže i srednje cijene.

A porša? Jaguar? Ha?

spaček, renault4, bmw316, audi 50, vw buba, par stojadina, opel rekord, i još neke. no nikad se nisam uspio sa bilo kojim povezati. kao staro, tad i malo mlađe, bezosjećajno đubre ama baš nikada nisam gajio nikakav sentiment prema bilo kojem tipu ili modelu

u principu sam uvijek trebao veći auto zbog posla, tako da sam u sedam, osam predratnih godina imao isključivo kombije.

Eh, društvo, moram vas pozdraviti, upravo mi je stigao novi Ikea katalog pa mu se moram posvetiti. A onda i cuckulji. I tak... Pus-pus!

prvi kojeg se sjećam, bila je olimpia..nju je stara često morala gurati ..pa fićo, pa opet fićo, pa škoda, a onda rabljeni audi, pa pezo..i opet fićo :)

a ja sam počela s fićom, pa prešla na mercedes koji je bil stariji od mene, pa ford karavan, pa citroen, pa hyundai atos i sad accent..accent ima sno..i nisu to računali ko dodatnu opremu ;)

ajd..uživaj

kad sam bil nečemu mogao sam bariti i sa starog biciklina zvanog rog, sa onim udobnim sicom na federe. tada su u dubravi porše furali jedino romi koji su mlatili lovu sezonskim radom po istri.

odoh i ja..

cmoks

Ništa od hrenovki, samo gledat i ne dirat, :)