mozgovne onanije

ne bum pitala kaj ima, jer čitam da ništ nema.

ma ima.. hmm, -da ipak nema.
a jedno PVTjaško kad već nema ničeg, kak razgovarati sa zidom? To mi je jedna vježba, mentor me siluje.. a blage veze, ideje, .. otpor u glavi nula.
Kak razgovarat s nekim, tko ne razogvara, tko ne postoji, tko nema ni uho, oko.. ako ne želi?

Jel na kraju u komunikaciji bitna želja (za komunikacijom) da bi ista bila izvediva ili ostvarena? pa makar sa šumom, greškama.. nešto, vs ništa.

da, ničeg nema. išao bi i tužni smajl, al slađi mi je normalan, :)

Hush, što ti teško i komplicirano pišeš!

pa tak je to kod 'nas umjetnika', nepismenih.. i čudnih (kako kome).
-problem je kontekst (koji ovdje namjerno nedostaje.. nije za ovaj blog).
nisam čitljiv, ljevak.. pa tako i pišem. sorry. :)

ej, dečkovi

sorkač kaj nisam unazočena konstantno..delam nekaj izvan PVTeja :))

ej.. ima li (sad) nešto? :) il samo žlicom po prstima..

dakle, složili smo se da ništ nema.

i to je nekaj .

nije bilo žlicom po prstima, nego prstima u žlicu :))

.. a prvo meda, malo bar? To je pravilo..
ili kad ničeg nema, nema ni pravila?? .. to mi nekak ima smisla.

eto vidiš :)

aaa.. da.
- Čovjek uči dok je živ.. ili dok ga žlica mlati. Pa i kad ništa ne nauči iz tog.
još malo ili puno (kompijuter je inače deterministički stroj, al kad calculira vrijeme kopiranja, šara gore nego ja u pisanju.. zapravo, kao što jimisolo primjećuje, frapantna sličnost)... od 15min do 4h pa odoh napit se (radit malo). Valjd će blog izdržati.

blog je neuništiv !

nemaš brige :))

u pravu si da ovdje fakat niš nema što bi bilo vrijedno duljeg zadržavanja..uglavnom...ali i dalje postoji par nickova koje se isplati čitati, a koji su uz zanimljivi i originalni sadržaj kojeg nude ujedno i ispekli zanat dobrog pisanja....:)