O životu

Ne razočarali u blog,ne da vam je postao dosadan
već ono zasitili,ali stvarno zasili.Dođete na blog i čitate,a pojma
nemate što čitate i onda čitate ponovo.Hoćete dati komentar,a
nemate pojma što napisati i na kraju umjesto da potvrdite već
napisani komentar vi isključite iskricu.Da iskricu,a ne samo blog.
Upravo mi se to danas dešava.
I dok ovo pišem osjećam potrebu na neko vreme skloniti se sa
bloga,ne čitati ga i ne pisati.Proluftati glavu,da iz nje izađe sve
vezano za blog,svaki zapis,svaki komentar.
U tu svrhu ne očekujem komentare na ovaj zapis,niti ću ih čitati
samo ću vas pozdraviti i poželjeti lijep provod,ovde na blogu ili
negdje drugdje.Pozdrav do čitanja.

ja ti se bebo nemogu zasititi muških blogova ali ovo šta pišu tu neke ljubomorne i jalne alapače to ti ni moj pas s maslom nebi pojeo:))))

Evo ruke! I ne vraćaj se bez prisile.

tape bebo sad te puštam da ideš kud hočeš ali da si se dojutra vratio!!!:)))))

tape, pozdrav:) ionak ne budeš čitao,pa mi se ne da pisat nekaj kaj bi te možda osokolilo...Ti si gazda svijeta svojega....:)

Da :-)).

Ja obično čitam o nekakvim žrtvama ovdje,
tako da mi je ovo sve pomalo postalo scary...