kurčeva kijavica

Krenuli su rano. U terencu su imali sve što im treba. Išli su u lov na divlje svinje. Milanova supruga, Viki, im je poželjela sretan lov. Cesta je bila vlažna. Lovro je vozio pažljivo. Imali su dobra dva sata vožnje do čeke. Milan je pričao viceve. Lovre je bio pomalo zamišljen. Brinulo ga je to sa stanom. Gazda mu je najavio otkaz. Ta silna preseljenja su ga crpila. Njegov najbolji prijatelj i kum, Milan, nije imao tih problema. Naslijedio je golemu kuću. Kuću sa vinogradom i podrumom. He, he, i podrumom.
Prije nekoliko mjeseci Lovro je banuo kod kuma. Milan nije bio doma. Kuma ga je pozvala da uđe, da proba novo vino. Pošli su u podrum, Lovro će pomoći preliti iz bačve. Viki je bila ljepotica. Božanska guza. Sise ko ovće breskve, tvrde. Super noge,vretenaste, kratak minić. Nagnula se preko bačve petljajući nešto oko čepa.Vidjev gole bedre, Lovro se nije mogao uzdržati. Izvadio ga je. Jednom rukom obgrlio kumu oko pasa, drugom zašao pod minjak. Jednim trzajem je zgulio gaćice. S obje ruke ju je privukao sebi.
-Nemoj Lovro, nemoj!
Otimala se batrgajući nogama u zraku. Neman je već bila u kanjonu njenih bedara.
-Nemoj, Lovro, pusti me, nemoj!
Mrduljajući se, slučajno se namjestila. Zvijer je bila na samom ulazu. Lovro je nemilosrdno privukao. Zacičala je.
-Nemooooj!
Dosegao je samo dno istine. Vlažila se naglo. U tren.
-Nemoj Lovro, nemoooooj stati !
- Jebi me, jebiiii!
Krkljajući su pali po bačvi.
Pazi! Na izlasku iz oštrog zavoja, na cesti se popriječio kombi. Zakočili su u zadnji čas. Ispred kombija, na sred ceste, gospodin u tamnom odijelu, aktovka u ruci. Sa brežuljka pored, dug rafal. Doslovce je sasjekao gospodina u tamnom. Udarci metaka su ga podizali, sprječavali da padne. Kao da je plesao flamengo. Onda je pao. Na leđa. Dušu je ispustio lako.
Drugi rafal raznio vjetrobransko staklo na kombiju. Lovro je naglo ubacio u rikverc i nestao iz vidika mitraljescu. Obojica su posegli za karabinima na zadnjem sjedištu. Poput tigrova su iskočili i zalegli pokraj ceste. Uskoro su čuli škripu odlazećeg automobila. Pucnjave više nije bilo. Uzalud su se pozorno prikradali, napadač se povukao.
Pod zaštitom Milana sa karabinom, Lovro je prišao.Nesretnik je mirno ležao na sred ceste. Mrtav. Košuljom mu cvjetalo nekoliko crvenih karanfila. Blijed pogled, direkt na nebo. Pod miškom, neupotrijebljen, težak revolver. Aktovka se rastvorila, prepuna love. Pokupio je aktovku. Bojeći se zasjede, okrenuli su natrag. Vratili se do prvog raskrižja i skrenuli. Što dalje od poprišta!
 Vozili sporednim putovima. Ubrzo zašli u šumovit kraj. Daleko od ikakva naselja i glavnih cesta. Nadali se, i bez policijskih patrola.Na radiju su čuli vijest o mafijaškom obračunu . Navodno je nastradao narkoboss. Policija je blokirala čitavo područje. U potragu su uključeni i helikopteri.
 Prebrojali su lovu. Golema svota. Lovre se već vidio u velikom stanu. Milanu se čitav događaj nije baš svidio. Vidio je kako Lovri sijaju oči na novac. Bojao se tog pogleda.Odlučili su zakopati kovčeg. Svaki čas ih je mogla presresti patrola. Zakopavši, zakopali su i problem. S tom stvari oni više ni nemaju ništa.
 Nastavit će lov na divlje svinje. Sad, kad lova više nije bila medju njima, lakše se disalo.Lovro je zamjetio da mu se kum ušutio. O čemu li razmišlja. Čega li se boji. Vidljivo je bio zabrinut.
- Ništa ne brini , sve će biti ok.
- Ne brinem se ja. Brine policija.
- Pa nitko ništa ne zna , kako da nas povežu?
- Oni uvijek povežu, a kad nas povežu, neće samo uzet lovu, nego će nam natovariti i ubojstvo. Najbolje da vratimo lovu i sve prijavimo.
- Ti si lud! Ovol'ku lovu da im damo. Pa, to je naša lova. Ni mrtav. To je moj stan. Lako je tebi , ti imaš kuću. I kuću i ženu. A ja, ja prvog moram seliti.
Na ovo, 'i ženu', Milana je zahvatila čudna jeza. Sjetio se čudnih izbivanja svoje drage Viki. Čudnih sredjivanje. Svih onih tobož ogovaranja, njihova kuma. Sve mu je u tren bilo jasno. I ono dvosmileno poštarevo smješkanje. Sve, sve, sve.
Zalazili su sve dublje u šumu. Jedva da se još ta oputina tako mogla nazvati. Stigli su do kraja puteljka. Dalje se nije moglo. Pronašli su širinu i okrenuli terenca. Odlučili su se tu zaustaviti. Šutke su raspremali opremu za lov. Milan je pažljivo provjerio karabin. Divlje svinje su jako opasne.
Došli su do obližnje uzvisine. Raširio se pogled. Na drugoj strani, golemi travnjaci svud izrovani. Našli su se posred zemlje divljih svinja.Lovro se smiješio. Milan je i dalje bio zabrinut. Njegova Viki, njegov prijatelj, kum. Ne, ne može to prihvatiti.
Onda se prolomila jeziva skika. Zaledila se krv u srcu. Urlici svud oko njih. Desetak crnih tristokilaša jurišalo je k njima. Ružne ogromne kljove. Čekinjaste perjanice, ulijevale su strah. Dobro se osjecao divlji zadah. Smrad i roktanje. Pucali su s boka, bez ciljanja. Nekoliko krmadi je popadalo. Ostali su zastali, kao da su vijećali, a onda se uz roktanje okrenuli. Zavukli su se u šumarak.
 Sad su svinje promjenile taktiku . Svako malo bi po jedan krmak jurnuo k njima. Lovro i Milan bi odmah pripucali. Tad bi se svinja povukla u šumu. No, nestajalo je streljiva.Svega još nekoliko metaka. Pohitali su k vozilu. Tamo su imali dovoljno streljiva. Lovro je brže trčao. Milan je trčao natraške osmatrajuči svinje. Najprije će Milan štititi Lovru, a kad se dokopa streljiva on će osigurati Milanov uzmak.
 Lovro je već grabio kutiju streljiva kad je začuo dva hica. Više Milan nema streljiva. Napunio je karabin. Milan je trčao k'o vjetar. Bacio je puškuIza njega pet-šest dobro ugojenih veprova. U galopu. Siktali su.
Točno na vatrenoj crti, i Milan i progonitelji. Lovro je bio vrstan strijelac, bez teškoća je mogao pucati kumu oko glave. Nišanio je , zapravo gledao, kroz snajperski durbin. Začuo je Viki kako stenje.
 -Jebi me, jebiiii!
Ubadao je snažno. Kroz glavu mu je sijevnulo. Viki bi mogla naslijediti kuću. Viki je njegova. I kuća bi bila njegova. Ta, tko će znati. Lovačka greška!
-Jebi, me jebiii!
Iz durbina ga preklinjao Milanov pogled.
- Pucaj, kume pucaj!
Prvi vepar je bio na desetak metara.
- Pucaj!
Viki je sad ispuštala čudne zvuke. Muzla ga je. Kao rukom.
-Lovroooo, svršavaaam!
-Pucaj!
Opalio je. Na spoju obrva, na časak je ugledao svjetlo.. Onda je nešto crno pokuljalo. Tren kasnije u durbinu ga vise nije bilo. Pao je. Prvi vepar je zario debele kljove u Milanov trbuh. Bio je mrtav još na nogama.
Viki se u zadnji čas izmakla, okrenula. Po sisama je primila prvi rafal. Lovro je roktao ko vepar. S leđa je osjetio poznat smrad. Jednim ugrizom, regal vepar mu je odvalio pola utrobe. Stenjala je.
- Daj Lovro, daaaaj!
Iz njega je šikljalo.Još jedan par smrdljivih čeljusti mu se zaklopio preko lica. Odvratan smrad. Beskraj tame.
,,,

unfi, ma salio se on nema debeli:))

ajde, unfice kao da je tvoj nick "ljepši" od "našeg" DK! Tko ne zna..taj i griješi! Malo je takvih "lafova" kakav je naš Deku :)))
prijedlog: upoznaj ga :))

Što da komentiram :-)). Osim, sve bolje i bolje :-)). Čekam iduću :-)).

izvanredna erotska scena dostojna knjizevnih velikana koji su vec davno pod zemljom. valjalo bi probat takav sex....samo je nezgodno ako se nema potsvjesnu zelju za silovanjem...inace je napaljivo ......mozda naidjem na jos koju takvu scenu.....dobro je za masturbiranje hahahahhaha