Životinjsko carstvo

Aktualne novice iz kuće Vegavegić: Mačka se popišala psu na ručnik.

kaj vam je? kaj hoćete vi od mene, paščad jedna nemoguća !? Upoomoooć !

Hm..dakle, i tvoja je odlučila konačno pokazati ko je gazda :D

I tak, rintam ja cijeli tjedan, a onda vikend ulupam na sređivanje akumuliranog nereda i prljavštine. Pride triput dnevno feniram pseto, jer je vani kijamet. Zato na vešmašini permanentno stoji ručnik, kad se vratimo iz šetnje Dušku (skup s lopticom, koju čvrsto drži u gupcu) uvalim u kadu, istuširam joj zmazane dijelove (uključujući i loptu, koju onda pusti) i preselim ju (skup s loptom) na ručnik na vešmašini za feniranje.

Bok, Ane! Slušaj dalje, ovo je vrlo složen problem:

Međutim, ponekad pseto dođe tak komplet mokro iz šetnje da je nema smisla nositi u kupaonicu. Zato sam na dvosjed u hodniku stavila superupijajuću krpicu, a na stolček instalirala drugi fen, za prvu pomoć u takvim okolnostima.

I naravno da je mačketina, od svih mjesta u stanu na kojima se može udobno izvaliti, a ima ih bezbroj i niti jedno jedino nije zabranjeno, uključujući i moj krevet, trosjed i fotelje, odlučila da baš ONDJE želi provoditi dane.

pozorno slušam :)

I tak, spremamo se Duška i ja u šetnju, Duška hop na dvosjed da joj stavim ormicu i kaputić, mačketina ni mrdac. Mi sve to obavimo oko nje i pored nje, uz njezine nezadvoljne komentare, e da bi na kraju, kad smo se već spremile, revoltirano skočila s dvosjeda.

Na povratku isto: mačketina čvrsto ušančena na dvosjedu, mokra Duška oko nje i pored nje, a onda FEN!!! Užas od bezobrazluka!

Velim ti, odlučila je pokazati čiji je to prostor..tolerira ručnik na vešmašini, ali za ostalo..a-a..jock

Pride, ja uporno odbijam povesti mačku s nama u šetnju, koliko god se nudila, bilo na odlasku, bilo na povratku. Pustim je da išnjofa malo po haustoru, ali dalje ne. A mi ziher vani radimo nešto DIVNO, jer se Duška uvijek jako veseli, i na odlasku, i na povratku.

I ne, pazi, zna ona da je frizeraj u kupaonici, dok je stari bio živ bio je to isključivo njen salon, jer Arnie nije volio ni kupanje, a kamoli feniranje; i ne želi zagaditi SVOJE mjesto na dvosjedu, nego ljubomorna gadura ode u SALON i zapiša se ondje!

Ja dođem u kupaonicu, smrdi po urinu za pozvizdit. Pogledam njen zahod, koji je zatvoren, s filterom i u hodniku, a čistila sam ga dan-dva ranije, ali mislim si, kajaznam, možda ipak to smrdi... Očistim (nije bio jako zmazan), svejedno i dalje smrdi.

Sjetim se da mi je majstor rekao da može zasmrditi iz sifona ako nema dosta vode, niš, nalijem dvije džezve vode u sifon. Smrdi i dalje.

I sad tek kreće noćna mora (točnije: dnevna) - skinula sam SVOJU posteljinu i stavila u vešmašinu nek čeka jeftiniju struju. A smrdi baš od vešmašine. Isuse, prestravim se, pa JA sam INKONTINENTNA!!! Kašljala sam zadnjih par noći, i mislim si, ziher mi je pobjeglo, a ja uopće toga nisam bila svjesna... Niš, uključim ja vešmašinu po skupoj struji.

Oribam zahod.

Operem pod mirišljavim deterdžentom, i u kupaonici, i u hodniku.

Smrdi i dalje.

Tek navečer sam skužila KAJ smrdi.

I ZAŠTO smrdi.

E, blogme, danas MAČKETINA ide van!!!

Moja Sara još nije došla u fazu zapišavanja, ali obavezno ih potjera iz kreveta, ne zato kaj bu ona spavala samnom na krevetu, nego, ona je gazda :)

a, ništ..povedi ju u šetnju :))

Moja je već jednom zapišala sve Duškine igračke, koje stoje u nekorištenom krevetiću za ljubimca (dakle, mogao je biti i Kafkin, ali nije ga htjela). I to zato jer sam NJENU nepojedenu hranu (vrećicu, finu i skupu) dala Duški, da se ne ukvari (to je bilo ljetos).

A da, bilo je jučer rata i po krevetu: Kafka obožava kad mijenjam posteljinu, onda se ona zavlači pod plahte, poplun, uglavnom, smeta svim silama, a ja se pravim da ne znam da je to ona ispod bilo čega, pa se kakti glasno čudim i lupkam ju. E, al sad se to i Duški sviđa! A to je bila SAMO NAŠA igra :-((

hahaha..osvetnica :))

sad bu rata !

Usrdno se nadam da krevet ne bude zapišala iz protesta. A jutros sam je našla u krevetu, nakon što smo Duška i ja izašle iz njega. Naime, Duška je moj jedini ljubimac u cijelom životu koji uspijeva provesti cijelu noć sa mnom, unatoč mojem ritanju, okretanju i prisvajanju pokrivača. Kafka to nikad nije ni htjela ni mogla, ali me voljela "upresti" u krevet - dođe pod poplun, tam se temeljito izliže uz glasni pred i onda se ritne (tak da me zbudi ak sam slučajno zaspala) i ode. Eeee, nema više, osim ako je ja donesem, iako joj Duška zbilja ne smeta, ona se makne do stopala i tam ćorka.

Pametne živine.
Meni moja preko tri prostorije dovuče njuškom praznu zdjelicu do kreveta.
A kad pada kiša, valjda nanjuši, zavuče se pod mali stol, nema šanse da ju se izvuče za šetnju dok ona to sama ne želi.
Naime, mrzi kišu.
Obavi nuždu i vuče natrag odmah.

Kaj se klope tiče, Kafka je alarmni uređaj. Duška se ne buni, ali mačketina točno zna kad je vrijeme za obroke, a kad za oblizeke i ne odustaje od rasporeda.

A Duški apsolutno niš ne smeta za loptičarenje. Čak ni petarde. Jedino što ne voli su djeca na skateboardovima. Toga se fakat boji.