Ručkić krčkić

Joj, ljudi, kak je meni dobro! Bila u gradu, kupila što sam trebala, nisam kupila što nisam trebala, došla doma, potiho svira Laganini FM, krznašice lelujaju repovima, papigica dovikuje, svi znaju proceduru - prazni torbe, podijeli mito i korupciju, zavali se i ne diraj me - šlafrok, šlape, pristavila dinstati kiseli kupus (moje tajne: naribati u njega malo jabuke i celera, a danas sam dodala i klekove bobe, koje sam konačno pronašla, nakon godina i godina uzaludnog traganja!), sve češće kuham na masti, a uz kupus ide genijalno, sad sam i krvavice stavila, izvela Dušku, vratila se u šlafrok, a u međuvremenu pokrenula proces naručivanja grebalice za mačketinu poput moje, jednostavne a čvrste, jer su je već jako počeli mamiti ratan-trosjed i tepih od jute...

I to vam je to. Pijuckam makednoski merlot za 18 kuna, dužna sam preko ušiju i još se zadužujem, mislim si, kaj sad, ako ne bum mogla platiti, uzet će mi nešto, ali u međuvremenu, meni lijepo. Skromno, ali lijepo. Pričam danas s jednom prodavačicom u Dioni, kod njih su kafetijere najjeftinije (ali trenutno nemaju), htjela bih jednu sasvim malu, za jednu šalicu, kad mi dođe netko a meni se više ne pije, te jeftine, aluminijske su super, samo treba znati s njima, to se ne pere deterdžentom za suđe, ma kakvi, to MORA imati masni sloj kave, tu i tamo prokuhaš malo octa da skineš kamenac, i kava je izvrsna, nema smisla plaćati trostruko za neke razvikane i/ili rostfrajne, a i kava koju pijem košta 18 kn i niš lošija nije od onih za 30+, samo kaj je moja robna marka Interspara...

Ili sam ja tak skromna da su mi jeftileni sasvim OK? Ma, tak svejedno...

Treći svjetski rat je već počeo, glupani koji su zaduženi za interes naroda svoje guzice guraju ispred svega i svih pa nam pripremaju hiperinflaciju, teroristi teroriziraju, a blogme, teroriziramo i mi sami sebe, vakvim-nakvim očekivanjima, aspiracijama, preserancijama i čistom, neisfiltriranom glupošću... Ali, meni dobro! Danas. Pa i pretežito ovih dana.

U mojem glomaznom, starinskom stanu, u kojem se vidi neimaština, ali i tragovi bogatijih dana, jeftina kuhinjica, a u njoj preskupa, ručno rađena kožna fotelja, u spavaćoj sobi Meblo namještaj star 41 godinu, ali onda je bio vrh vrhova, i cijenom i kvalitetom, ja ne želim dati lovu za bor, ali hoću za mačju grebalicu, samo kaj sam je htjela iz web shopa, da mi docukljetaju doma, e nema, a iz trgovine moram sama. Velim ja ljubaznoj prodavačici, telefonski, "Ja sam vam stara frajla od 55 godina, kak bum ja našla nekoga da mi to dopelja doma, da sam 10 godina mlađa, tukli bi se koji će, ali sad..." A ona će meni "Pa ne zvučite vi meni kao netko tko ne bi mogao naći nekoga..." I tak smo još malo prožlabrale o muškima i njihovoj komociji, stigle do ruba ispovjesti (njene) i zaključile da dotičnu grebalicu treba prvo nabaviti, a netko će je već donijeti. Mislim da znam i tko! (Ne ja.) Bumo vidli.

Eh, da, a i sinulo mi je što ću okititi umjesto bora! Ne bum to sad ovdje napisala, da ne ureknem, ali bit će sasvim neobično, sasvim originalno, a nadasve jeftino! Ako uspije, poslikam pa pokažem :-D.

I to vam je to. Ručkić otkrčkava zadnje krčkove. Sad bum ga ja krknula, pa malo u horizontalu, pred velikim, novim, prepametnim telkačem... Ili u spavaću, na prastari krevet s 2 madraca, najudobniji od svih na koje sam ikada zalegla, osim onoga po kojem sam haračila na medenom mjesecu, u nekom jako finom i skupom hotelu, negdje na granici Slovenije i Austrije. Ah. Meni i ovaj dobar. I baš mi drago što nema nikog tko bi to osporio.

Ajd! Vidimo se :-D

nadam se viđenju!
bol!

bok!