Životinjsko carstvo

Jutros sam sheban i ljut svojom krivnjom, prema godinama ocekujem od sebe da sam ozbiljan i korektan prema drugima, a nisam.......ugh

I ova slika me nervira i pokazuje ljudsku slabost u teznji da se sakrije iza zivotinja i da zivotinjama daje i prikazuje ljudske osobine kako bi alegoricki prikazao svoje niske ceznje i slabosti, svoj los odnos prema drugima, svoje mane i strahove (nema muda da to prikaze kroz svoj ljudski oblik). Da je proza ili stih bila bi to basna, ovako kao slikopiscic samo iznova dokazuje koliko je covijek slab kada ima potrebu skrivati snimajuci se iza zivotinje.
Ne daj Bloze da imamo moc Bloga, sove bi nas ucile, lije nadmudrivale a medvjedi prodavali med na placu dok bi ribe i dalje mudro sutile..........

No, budo, ovo je fakat ranojutarnji iskrcaj! Postoji i druga verzija ove basne, ali men' se ne da toliko tipkat... Drugi put ;-))

jbg vego .. i mi muškarci valjda imamo pravo ne te dane u mjesecu.
Za razliku od vas žena kojima to dolazi kao prirodna pojava, mi muškarci si to sami zakuhamo

A kajaznam, budo... Gleč, kao što žene moraju imati malo testosterona da bi funkcionirale, tak i muški trebaju estrogena. Zapravo smo mi samo kemijski strojevi, niš bolji ili gori od životinjaca.

U stvari, kad malo bolje razmislim, ne pridajemo mi, ljudi, životinjama SVOJA SVOJSTVA, nego PRISVAJAMO od životinja njihova najbolja. U tome ti je stvar, znaš.

Evo, kad pogledam svoje kućanstvo, da su to ljudi ispali bi naj-haj, te tolerantni, te prilagodljivi, te ovo-ono... Jer, skladno živimo mi, četiri različita životna oblika, svaki govori svojim jezikom, svaki je egoističan, svaki ima svoje potrebe - a kužimo se. I volimo. Ne samo ja njih, nego i one međusobno (jedino mislim da bi ptičicu ljubav moje mačke ipak mogla ubiti, jer je maci toliko slatka da bi je mogla pojesti).

A kad pogledam ljude, ti vrapca, ni vladu si nemremo složiti, a nedajblože da nas netko tako različite prisili na suživot u jednom stanu!

vego .. znam da imaš razumijevanja i znanja, sposobna bi bila sagraditi Noinu arku, ali isto tako na njoj bi bilo ljudi u najmanjem broju

Ah, budo, vozikala sam se ja raznoraznim arkama s raznoraznim ljudima... Ova je konačno moja i ja biram društvo. Kaj mogu kad mi ljudsko nekak najmanje odgovara :-((

za razliku od drugih ti to Bloški priznaješ, a mi svi drugi smo širokogrudni ko napuhani baloni i ak nekog pipneš odmah se rascvili i raspukne. Sreca da je u balonima samo zrak

Ma je, i ne volim kad glasno puknu. Ja ti više volim one punokrvne, njih moš i šutnut, samo odskoče i opet se vrate. A takvih ovdje baš ne viđam.