Životinjsko carstvo

o kako znamo biti nekada uporni u svojoj gluposti, bezgranično

Budo, ti si opet danas nekaj loše volje, ha?

I ja sam ustala mrzovoljna (tak mi i treba kad si popodne skuham kratki espresso, a onda si navečer nemrem naći mjesto u krevetu na kojem bih mogla zaspati), ali onda se sjetih: još danas i sutra, i ja odradih svoje za ovu godinu!!! :-DDD

Jučer je bio božićni domijenak s ovima mojima s posla, ali nisam otišla - jednostavno nisam mogla samu sebe prisiliti na toliko dosađivanja :-(

Zato sam i popila taj espresso, da me drži budnom dok vodim bezvezne razgovore. Ali, na koncu zaključih da je život prekratak za rasipanje trenutaka koje mogu bolje provesti.

Pa sam si kasnije skuhala zeleni čaj s limunom. I pojela krišku finog peciva s pačjom paštetom. Volim taj zeleni čaj, tak mi fino cijela kuća po njemu zamiriši.

Ah, još danas i sutra... Ukupno 10 nastavnih sati. Plus jedna nepotrebna pauza, u kojoj ću se deprimirati plaćanjem računa. Nije to ni malo, ni lako, ali ajd - vidi se kraj.

Studenti su već jučer bili nemogući, uvijek su takvi kad je ferije na vidiku: te oni bi da se niš ne radi, pa nek ja otkažem nastavu... Jel??? Pa da se ja bakćem s dekanom? Rekoh ja njima, nitko vas ne drži, ako imate kvotu dolaznosti, sretno vam bilo, i za Božić, i za Novu, lijepo se provedite, jedite, pijte, nemojte rigati i nemojte se zdebljati, vidimo se nagodinu. I kvit.

ne, nisam vego loše volje. Realan sam.
Koliko puta se ulovim u svojoj upornosti za koju znam da mi ništa neće donijeti, ali kao Sizif guram dalje svjestan da nikada neću vidjeti drugu stranu brijega :)
aha......
Onda ako nisam loše volje, a radim to, možda sam bolestan?

Znaš da ti zadivim? :). Ja krepan kao pas,
a trenutno ništa od g.o.