Životinjsko carstvo

kao iskričari na dating sajtu od drugih uvijek očekujemo više nego što mi možemo dati. Ne znam zašto smo takvi prema drugima, a prema sebi nismo. Ne želimo se pogledati u ogledalo i prvo prihvatiti sebe onakvima kakvi stvarno jesmo nego ćemo godinama ovdje sliniti u očekivanju perfect match-a.
Ova sličica to demantira, na oko nespojivo ipak funkcionira........

Na ovo tvoje filozofsko pitanje, budo, ja bih odgovorila pretpostavkom da monomanski prihvaćamo isključivo jednu vrst ljubavi; za razliku od životinjaca, koji su otvoreni prema svakoj vrsti, pa i ljubavi.

jbg ljubav uzdižemo do nebesa, a iz ega i sebičnosti ne želimo ju dati nekome tko nam nije perfect match makar ni sami ne znamo tko bi nam to bio . O da, od drugih je očekujemo na lopate......

eee da ,čini se da od sebe i drugih i sad očekujemo onakvu ljubav kao u mlađim danima kad nam je bio zadatak produžiti vrstu,u to vrijeme je ona morala biti jača ,strastvenija ,upornija da bi zadatak bio obavljen,
sad može opuštenije,blaže,zato mi se sviđaju ove laganini godine bar na tom polju
još kad bi oni koji su mi zanimljivi to prepoznali i ...

Hm. Čim se postavi pitanje davanja i primanja, nema spontanosti. Ali u svakom dugoročnom odnosu potrebno je i jedno, i drugo, i treće. Mislim da mi koji pitanje davanja-primanja postavljamo bez spontanosti zapravo ne želimo tu vrst ljubavi koju smo si zacrtali, a ne dopuštamo si da nam se desi neka drugačija. Štoćereć, volimo svoje predodžbe, a ne sebe i ne druge (ljude ili životinje).

ovaj komentar ti potpisujem

Je, tajana, a se sjećaš kak su nam ti strastvenjaci znali izgledati bezvezni i dosadni kad bi nas prošlo ludilo strasti? Sad više cijenimo ovo što imamo - taj svoj mir, udobnost, a prije svega, same sebe - i zato baš ne žurimo. Jer nije frka ni ako nekaj/nekoga i propustimo ;-))

je tajči .. tražimo da nas zanimljivi prepoznaju. Ne ostavljamo mogućnost da nam kasnije postanu zanimljivi. I tako se možemo vrtjeti u krug kao pas koji lovi svoj rep. Slažem se da nas ipak u startu moraju nečime privući.

da vega,to je jedan od razloga zašto volim ove godine i ne bih se vraćala ni trenutak u natrag

jbg vego .. kada sam ja napisao da želim mir i udobnost, prozvan sam na blogu da ne volim zaposlene žene i djecu?

pa to je ipak potrebno bud,treba nas u startu nečim privući ,
a kasnije razvijamo ,ako se pokažemo i dalje zanimljivi jedni drugima ,

tajči .. :)

i tu dođemo do onoga iz tvog prvog komentara bud,
najprije se pomiritmo sa svojom slikom u ogledalu,i time što odašiljemo prema van ,
pa onda očekujemo nešto i od drugih
a ja sad idem raditi ,bajbaj

Nekada bi me moja slika iz ogledala jako brinula. Sada mi je najmanja briga i ne opterećujem se time jer znam da me drugi ne vide onako kako se ja vidim u ogledalu. Netko primijeti ono što ja u ogledalu ni ne vidim ili mi je mutno. Razbio bi ja to svoje ogledalo ali se bojim sedam godina nesreće :(

A zakaj bi ih volio, budo? Ni ja nisam baš luda za onima koji od mene zahtijevaju nešto što ne mogu ili jednostavno ne želim dati - uostalom, do sada smo se već uvelike istrošili i potrošili na svu silu drugih ljudi. I mislim da je to glavna zapreka ljubovanju u zrelim godinama: navikli smo očekivati da smo nekome No. 1. A teško da to sad možemo biti, imaju ljudi svoju djecu, unuke, utabane i uhodane dugogodišnje odnose, neće više nitko ispretumbavati život zbog neke nove face koju jedva poznaje. Sad bismo trebali biti zahvalni ako uopće dospijemo na nečiju listu prioriteta.

Nekad davno, dok sam još pevetirala, upoznah ja ovdje jednog simpatičnog i razmjerno mladog pemzića. Jebate, al je taj imao volje i vremena! Non-stop je visio na Iskrici i vrebao kad ću doći, a onda "Gdje si bila, što si radila, kamo ćeš sad, a sutra, a prekosutra, pa mogli bismo ovo-ono..." A ja mrtva umorna. Odjebah ga u roku 5 dana dopisivanja, a i to mi je bila čista tlaka.

vidiš? iz ovoga bi mogao izvući neku pouku. Hvala ti.
Nije bez veze ona: "besposlen pop i jariće krsti"