i tak

Jednog dana...reče mozak ostatku tijela..

- "Umoran sam i nemogu više...vi sad budite neko vrijeme bez mene."

- "Dobro" - vele pljućeca - "..mi smo autonomne i možemo i bez tebe."

- "Dobro.." - "veli zeludac" - ".. imam tu ja još nešto za probaviti, ali mi ne trebaš ti.
U zadnje vrijeme samo mi šalješ previše kiseline..bude mi i lakše kad te nema."

Crijeva se obraduju, sad će na miru moći prokuhavati, neće biti stezanja i grčenja. Mišići se razvesele isto, sad će se odmarati. Lijepo će iscjediti mliječnu kiselinu iz sebe, očistiti rupice i smeće iz njih, pospremiti i na miru se opustiti..bez grčenja.

Svi ostali organi su odahnuli.

Pa i srce.

Sad može mirnije kucati.. sad može sve što ga je mozak sprečavao. Sad može ljubiti..voljeti..nadati se, ..veseliti se...letjeti...letjetiiiiii..

i odleti...

ali..

Ne bi srce bilo srce..da samo tako zaboravi mozak i sve grde i slatke svađe s njim. Ipak su oni partneri. Ipak su oni tu da baš to i rade. Da se svade, odlučuju, uče i napreduju.

I vrati se srce sa svog leta, ustroji sve organe da rade kako trebaju i pričeka mozak da se odmori.

I onda krenu dalje...

kjut :)

i krut :)

ma, jel je? :D

To ludo srce ;)

skros blesavo :)

kam? :)

dan....

:))