*Babinjak*

...Imala sam čitav jedan period u životu u kojem sam spoznavala svoju prilagodljivost gotovo svim situacijama. Zatim sam imala još jedan period u kojem sam na to bila ponosna...smatrala čak nekim svojim adutom.
Potom sam zašla u period u kojem mi je to počelo ići na živce i smetati mi...da bih zakoračila u fazu u kojoj mi je nesnosno i pomisliti na prilagođavanje nečemu kaj mi se ne sviđa.

...Jesam li se predozirala raznim iskustvima i shvatila da su neke situacije potpuno nepotrebne...ili čak i glupe da bi bile sprovođene ponovo i na način koji je, dokazano neadekvatan? Moguće da jesam.

...Može se to reći i - naučila sam.
A to što sam naučila je moj kapital.

...I ja ga vrlo cijenim. Jer nije pao s neba, jer je detaljno građen nizom godina.

Sada sam u periodu života...u kojem mi se već drugi put za redom događa da me angažiraju napraviti nešto što upravo tim svojim iskustvom i znanjem mogu....a onda mi se na svakodnevnoj bazi krešu krila, vežu ruke....ograničavajući me u sprovođenju tog 'know how' iskustva, prisiljavajući me da to činim na njihov, nepotreban, glup, nazadan....i neadekvatan način.

Frustrirana sam.
Ne ide mi prilagođavanje nečemu kaj znam da ne valja. Tim više kaj je ideja i postavljena iz pozicije : Ja ne znam - daj to ti! A onda : Daj to ti, ali na moj način u kojem ja to i dalje ne znam.

...ah...smišljam način na koji ću se prilagoditi (na silu) toj situaciji....a sve iz mene vrišti - suludo je!!!

Takoc...sad sam to izbacila iz sebe....sad mogu o nogometu.

Dakle...ono sinoć...bilo je vrlo zabavno, vrlo poučno i antologijski.
Ne znam za druge...ali za mene je vrlo drag trenutak bio onaj...u kojem je prilično nenaklonjenom sudcu bilo zgodno dosuditi jedanaesterac. Čitav taj trenutak mi je bio nabijen emocijama iz razloga što (još uvijek) inatljivo reagiram na nepravdu. Iako je Srna, kao kapetan vidno pokazao svoje nezadovoljstvo i protest...fantastično je bilo vidjeti..kako je iz te situacije vrlo brzo uspio uspostaviti timsku povezanost i dišpet pretvoriti u otpor na nivou.
Upravo taj trenutak, kad je došapnuo Subašiću strateški manevar...uzdrmao je sigurnost protivničke ekipe.
Naravno da je sve ovisilo o Subašiću...ali ja vam kažem, osjetila se pravednička energija...koja je morala biti jača od picajzlastih i dupeliških fora sceniranja prilika.

Znala sam...jednostavno sam znala da će obraniti taj udarac.

To je bilo bitno...ako ne i presudno...da ostatak tima osjeti zadovoljštinu..da se motivira pokazati i dati svoje najbolje u nastavku ostvarivanja ciljeva.

Možda sam to tako emotivno doživjela baš iz razloga što bih i sama voljela ponekad u životu...ovakav preokret, nečiji šapat podrške i energetski unverzum na svojoj strani...kao gorivo za otpor prema nepravdi, koja me nezasluženo snađe.

Čak i da nije obranio. Svatko bi razumio. No, razumijevanje nije TO, što je potrebno nakon tuđih sranja ... To nije satisfakcija!

Uglavnom...hoću reći, samostalna vjera u sebe...je dobra i pohvalna, ali je puno snažnija..kada je pomnožena i vjerom mnogih drugih u tebe. To je sinoć bilo jako lijepo demonstrirano.

kako vi sebe (sami) motivirate u životu? ... Koje su vam tehnike? Što pomaže?

Je li to dolazi iz zahvalnosti na onom što imate ili pozicije u kojoj se nalazite? ..Ili je potreban inat? ..Ili tvrda strategija s pretpostavkom puno odricanja i znoja prolivenog za cilj?...što?

Meni je nekad sve od toga palilo....sad mi je malo teže samomotivirati se. Kao da mi ni jedan cilj, nije toliko važan da bih uložila i mrvu svojih resursa u to.

Kako strastveno mogu zabrijat na nešto..tako i vrlo nonšalantno mogu odustati od toga...zauvijek.

heh...evo reče mi netko, svijet voli pobjednike....a ne pravednike! ..jbg.

@PAMELA_007: jako sam začuđen vašim naslovom. Ipak propagirate feminizam, prava žena i osuđujete šovinizam u svakoj prilici, čemu onda gazda ? Trebali ste napisati gazdarica. Ovakvim naslovom odajete/stavljate se u poziciju submisivne žene. MOžda je ta uloga vaša prava priroda ? (šala) :)

Pamelko … razumijem te i želja mi je da dođeš čim prije u fazu da ne moraš raditi nego da to želiš.
Slično kao ti u radnom vijeku bio sam u svemu ispred. Sreća moja okolina je to cijenila i vrijednovala tako da sam ja bio gazda.

ne obaziri se-ti znaš-oni znaju da znaš.-pojaviće se osoba koja će to primjetiti-samo budi svoja-nemoj biti poltroon.blogovi su ti sve bolji..pozdrav Pam-što god mislila o meni !

pam, mlada si.. još u fazi kad (naslov) ti takve gluparije smetaju. Nakon tog dolazi zen-rem-nirvana stanje kad te za sve boli onaj organčić, jel to nazvati reumom ili starošću, svejedno :)

enihau, opet čekam radni dan (da bi se odmorio od neradnog) i nastavio već obavljen job, višekratno.. upravo zbog gorespomenutog vezivanja konja. Sad sam imun na to, jednostavno slegnem ramenima (istina, uputim pogled par sekundi.. kao šansa za predomišljanje)... i obavim vezivanje konjine po gazdinskom naputku, nakon tog naplatim i svi hepi. :)
istina, gazda tad (baš onih par kobnih sekundi prekasno...) skuži .. ali me to ne dotikavle, vrlo ležerno im kimnem glavom i kažem ne, sad to više ne može.. tad te obuzme onaj smajl, otvore se čakre i svijet je prekrasan (dok se gazda bakče oko čovorova i kljuseta).

probaj, bit ćeš smirenija, poslovno, ljudski. Šteta što taj recept ne vrijedi za ostale odnose u životu, šteta..

rasteš. rastemo :)

dobro je prigrliti i onaj dio nas samih koji bi rado sakrili. zove se to zrelost prihvaćanja i kakica koje smo posipali ko zečeki uokolo ;)

a nogomet? bumo Portugalce poslali doma! :P

ojla :)