O životu

Iz grada (vjerovatno iz tvrđave kastel) dopire muzika.
Na televiziji utakmica,a ja u sobi,malo gledam utakmicu
malo virim na iskricu,a malo igram igru minolovac i
čekam,a ni sam neznam što čekam.
Ovo je jedna od onih večeri kada ništa ne može da zaokupi
moju pažnju.I ne nepišem ovo da bi me tješio ili ohrabrivao
onaj ko ovo čita (ukoliko će iko čitati).Pišem samo da bih to
izbacio iz sebe.Možda bih i otišao na muziku,da sada,kada
bi imao s kim,samom mi se ne ide.Ne ide mi se ni s bilo kim
nego s nekim dragim,meni dragim.
Sve će ovo proći,uskoro će doći vreme za spavanje,a sutra
je novi dan i ko zna što on donosi.U Subotu idem kod mame
na par sati.Jedan kolega ide po svoju suprugu koja je kod
svojih roditelja.Prolazi kroz moje mjesto i ponudio mi
prevoz do mojih.

ma vidi njega ,samo bi se zabavljao ,a mogao si skuhati ručak za sutra,sad kad je jeftina struja
i ispeglati veš i svašta još...

Tajana ko se nezna zabavljati nek kuva i pegla veš.

Jesi se naspavao što tape? :)

Ja ne ustajem dok se ne naspavam.
Ta u mirovini sam i živim sam pa kad ustanem,ustanem.