Ručkić krčkić

Nemam neku određenu temu na umu... Tak, krčkam ručkić, vrtim mislić...

Evo, jutros dogovorim zajedničko šetanje pasova s jednom frendicom, za pol sata velimo, ja trk pod tuš - nema vode. Seljoberica ispod mene isključila jer nekaj mrda po svojoj kupaonici. I ne bi to meni čak ni jako zasmetalo da dotična seljoberica stalno nekaj meni ne prigovara, te joj smeta pes od 6 kila (Hej: koliko ljudi znate koji imaju sreću da u stanu od 132 kvadrata iznad njih živi JEDNA osoba s JEDNIM PESOM OD 6 KILA???), te kad je mislila da se kod mene snima "Crno-bijeli svijet", jer su to fakat htjeli, ali ja nisam, a snimali su na ulici, no gđa seljoberica je mislila da ja sad tu dižem larmu i tešku lovu, trebali ste samo čuti popis prigovora... I danas TAKVA jednostavno cvakne vodu, bez najave, objave ili isprike. E pa ja sam fino nagovorila SVE stanare koji su bili doma da im odu psovat rodbinu. I jesu. Međutim, nisam optimistična: ipak je obraz od opanka obraz od opanka. I kaj tu možeš?

E, viš, to bi mogla biti tema: svjetonazorska određenja ponašanja. Jučer me spopala jedna žena koja se posvadila s nekom drugom ženom, a ja sam si dobra s obje te žene jer je naš odnos zasnovan na igri naših pasova, a ne na našim uzajamnim podudarnostima, dakle, spopadne me ta žena, koja mi je obrazovno podudarna, statusno slična, a svjetonazorski oprečna, da nek joj držim štangu protiv ove druge žene, koja mi je obrazovno inferiorna, valjda i statusno, zapraf ne znam, ovisi tko određuje status, ali mislim da ona mene jako statusno uvažava, a meni je svejedno, svjetonazorski nemam pojma, i kaj se mene tiče, ove posljednje stavke idu u njenu korist, jer ima dovoljno zdravog razuma da vlasnicu prijateljice svoje kujice ne opterećuje takvim periferalijama.

Ukratko, posvadile se njihove kujice, posvadile se i one, i sad bi ona prva da se ja posvadim s onom drugom, a ja ni luk brala, nit luk mirisala, niti moj pas, mi sjedile na klupi i bavile se svojim preokupacijama... Dođe prva, viče iz daleka da ovo-ono, ja velim, jock majci, ne zanima me, nije moj đir, ma kak nije, te mi slične, te ova seljanka, babetina, tračerica, ja istaknem da je i razumna i samokritična, eeeee, onda sam ja ko oni koji misle da su Srbi i Hrvati podjednako krivi za rat. Pa, ja tak mislim. Otkud njoj ideja da ja tak NE mislim? Što je, u stvari, sasvim nebitno: za sukob njihovih pasa nacionalnost, obrazovni status ili kupovna moć zaista nisu bitne. Za njen sukob s vlasnicom bitna je jedino tvrdoglavost i prgavost obiju. Ne ja. Ili moj svjetonazor.

I vidite, to vam je simbiotička manipulacija, kojoj sam ja podlegla i odslušala ugnjavnu tiradu do kraja. Jer me bilo strah da ću se s manipulativnom babetinom, koja se ponašala podjednako neobzirno i agresivno kao moja opanačka susjeda, očekujući istovremeno svu moguću obazrivost i uvažavanje za svoje interese (u kojima su tuđi potpuno nebitni i MORAJU biti podudarni njezinima), morati posvaditi na pas mater i da mi onda više neće biti ugodno dolaziti u taj parkić. Jel?! Pa čiji je to parkić? Dakle, uspjela me temeljito ižifcirati, ali i potaknuti na mozganje:

Trebam li ja takve invazivne idiote? Jock. Ne poštuješ moje prioritete? Odjebi! Ne poštuješ kontekst našeg odnosa? Odjebi TI, zašto bih JA?

Ukratko, ova druga, zaista uslovno rečeno "primitivnija" od nas dviju, nije morala apsolutno ništa da bih ja ovu odjebala. Jer finoća je u duhu, a ne u diplomi ili načinu ("slobodnjačkom", što će reć, s minimumom odgovornosti) življenja. I koliko god mi seljačizam može biti iritantan u velikoj većini svojih manifestacija, ipak nije deal-breaker. Ali manipulativnost jest.

A sad se sramim. Zbog tih svojih bojazni da ću nekoga morati odjebati ako mu ne udovoljim (Želim li ja takve osobe? Naravno da ne! Ja zapravo uvijek želim samo svoj MIR.) i zbog svojeg popuštanja kad mi se netko tako ultimativno postavi. Čak i kad je to prešutno. Sramim se što osobi xy nisam rekla da ima seljačku i skorojevićku frizuru i odjeću, što osobi yz nisam rekla da je politički retardirana, što osobi xx nisam rekla da joj manjka kućnog odgoja, iako sam u masu drugih aspekata te osobe cijenila. JA SAM KRIVA što su naši odnosi bili distancirani i neiskreni i nemam se kaj ljutiti kaj su bili takvi do samoga kraja, kad su me već uistinu iscrpljivali.

A jebga... Baš sam seljanka! A stalno mislim da mi selo ne treba. I da mi se uopće ne sviđa.

Atavizam, štaš!