O životu

Kad mi postane svejedno koji je dan,dal je jutro,podne ili veče.
Kada upalim tv i kompijuter,na tvu neka sapunica drnda,onako
krajičkom uha slušam te zvukove.Na kompijuteru uključena
iskrica,sajt za druženje i dejting,iz moje vip grupe nikoga
online,ljudi rade,imaju obaveze.Na weblogu ništa meni
interesantno,a ni ja nemam nikakvu ideju što napisati i tako
zurim u monitor,a misli mi lutaju.Uskoro će doći čistačica
pa ću s njom progovoriti koju rečenicu,onako šaljivo kako
mi to navikli.Hej mogao bih sjesti u kolica pa na ulični šah,među
ljude,volim to,malo popričam s ljudima,kažem po koji potez.
Nisam već dugo bio u parku ili pored rjeke,no neda mi se,ni
tamo nije lijepo kad sam sam.Ma neću nikud,čekat ću sudnicu
i krim tim 2 na tvu,a onda malo odspavati,predveče se malo
provozati kolicima po gradu i ranije leći,nisam dugo na vreme
legao,večeras to mogu,tenis u americi je završio pa nemam
što,do kasno ili do rano kako se uzme,gledati.
Nadam se da će ova melankolija koja me jutros uhvatila
brzo proći i da ću već sutra biti bolje,a do tada lijep vam
pozdrav i uživajte vi kad već ja ne mogu.