O životu

Bilo je to davno,tek smo se počeli zabavljati.
Došlo je vreme za godišnji odmor i trebao je neko iz Podlugova
Čolićevi Podlugova:))) doći po nju u B.Luku.U to vreme sam još
bio relativno jak jak i dobro pokretan.Preuzeo sam na sebe da je
odpratim kući.Zamolio sam jednog našeg pomoćnog radnika
da je unese u autobus,a ja sam se pobrinuo za njena kolica.
U Podlugovima nas je čekala s autom njena sestra i odvezla
u njeno selo kući.
Kod nje sam trebao prenoćiti i sutradan vlakom svojoj kući u Žepče.
Sam dolazak kod njenih nije mi bio lak.Mislim psihički mi nije bilo
lako.Nisam znao kakvi su,kako će me prihvatiti.Uzalud je bilo
što je ona govorila da ništa ne brinem.U meni su se rojila sva
pitanja koja bi me mogli pitati,a ja ni sam nisam bio načisto što
smo nas dvoje jedno drugom.
Na moju sreću prošlo je bez ikakvih pitanja.Lijepo smo sjeli
i pričali kako je u B.Luki,kako smo doputovali,jel bilo problema
u putu.Zatim je na stolu bilo jelo.Oni su jeli iz jedne posude,a meni
su izvadili u drugu.Pitao sam mogu li i ja jesti s njima iz iste posude.
Kada su pristali ja sam se opustio i dalje je sve teklo jednostavno.
Nakon jela išli smo malo u šetnju.Ja sam je gurao u kolicima
s nama je išao i njezin sestrić (sin njezine sestre).
Problemi su ponovo došli kada je došlo vreme za spavanje.
Kuća je bila mala,u jednoj sobi su spavali njezini roditelji,u drugoj
sobi njena sestra sa sinom,treće sobe nije bilo.Pored te kuće bila
je stara kuća koju je ona preuredila za sebe.Tek je bila sređena.
Jedna velika dnevna soba,kupatilo i mala ostava.Sve je bilo
prilagođeno invalidskim kolicima.U toj kući još niko nije spavao.
Ja sam trebao biti prvi koji će u njoj spavati.Dvi godine kasnije
obje kuće su u ratu srušene i ja sam ostao jedini ko je u njenoj
kući spavao.
Tu večer je bilo dogovoreno da roditelji spavaju u svojoj sobi.
Sestra i ona u drugoj sobi,sin u kuhinji,a ja u drugoj kući.
Ona je prva krenula na spavanje,ja sam je smjestio u krevet.
Pričali smo i čuli smo kada su njeni roditelji otišli spavati.
Bilo mi je neugodno što su oni otišli leći,a ja još nisam otišao
u onu drugu kuću.Što je dalje bilo neću da pričam.
Nekih sat vremena kasnije otišao sam spavati.Je li sestra
spavala s njom i kad je došla neznam.
Sutradan sam vlakom otputovao kući.Kod njezinih sam bio
još samo jednom i to sledeće godine.Ona je bila bolena
i željela je mamine domaće pite.Otišao sam po pitu i vratio
se istog dana.Da sam prenoćio sutradan se nebih mogao
vratiti jer su osvanula barikade kod Visokog.No to je već
druga priča.

Da bili smo cura i momak,imali smo dogovor da budemo
skupa dok smo u zavodu,dok radimo ili dok se jedno od
nas dvoje ne zaljubi u nekog drugog.
Koja parodija,samozavarivanje,mi smo već bili zaljubljeni
jedno u drugo,već smo se godinu dana poznavali i pola
godine bili skupa.

Neznam,možda sam samo ja bio u zabludi.
Možda samo ja podsvjesno nisam htjeo da vidim istinu.

Eh, to je mladost.
Podsjeto si me na Colinu pjesmu Ppdlugovi.
To jedefinitivno njegova najbolja stvar.

I kaj je poslije bilo?

Tape, to je lijepa priča.
Ne znam je li sretna ili tužna.
Ima elemente i jednog i drugog.

Posle smo živjeli u vanbračnoj zajednici.Bili srećni deset godina.
Planirali se vjenčati i onda 2000 je ona umrlla u bolnici.Često je bila
bolesna i uvjek se izvlačila.Bio sam siguran da će se i tada izvući.

Đusi sretna priča mada je trajala samo 10 godina.

lijepa ljubavna priča ,izrasla u teškim okolnostima,
i trajala usprkos njima,
i uz sve gubitke ,nisi postao ogorčen na sudbinu i sav svijet ...
svaka čast na jakom duhu