na raskršču života

Noć je duga
još crne misli mi srce nosi
na oči moje još pada sjena
i noć duga pogled muti
U čekanju dugom umorne oči
lik mi mutni drže u sebi
U zoru tihu umorna od pića
samoča što tiho priča
sve je ovo namjenjeno tebi
Dok kamen spoticanja
kida noge krute
i svaki korak od tebe me nosi
ko slijepac nijemi
na raskršču života
sada još dok misli žele k tebi
uskoro će me odnijeti
okrutnost života
I dok tako čekam
samoča me ubija nijema
U raljama života još sjena tvoja
i žena što čeka buđenja u zoru
Može biti ljubav
ili samo sjena
što zorom gubi odsjaje svoje
i negdje daleko čekajuči
da li samo jedno
ili razdvojeno dvoje

15.09.2016. u 22:16   |   Dodaj komentar

tužno

Autor: 000011   |   15.09.2016. u 22:54   |   opcije


većina sudbina je takva...nekome i nekoliko puta...priznali mi to ili ne,a ova je bila još u prošlom stoljeću...samo sam sada nabasala na prašnjavu knjigu svojih zapisa...

Autor: zgpapilon   |   15.09.2016. u 23:06   |   opcije


Dodaj komentar