Životinjsko carstvo

Blaženi antibiotici! Nek mi samo netko veli da bi htio živjeti u nekoj ranijoj epohi... Jel? Bez antibiotika? Bez analgetika? Samo naprijed! Odnosno natrag.

Ono, kad potegneš šmrkalj, osjetiš ga kak se otkvačio od bronhija, pa ga vučeš kroz grlo, do ruba nosne šupljine, ne smiješ izgubiti koncentraciju, skliznut će natrag, pa puhneš iz sve snage i voila! - pun rupčić zlog mukusa!

I onda uopće ne kužiš kak se ljudima da uzrujavati zbog presude lajavom psu Medi, Horvatinčićevih zločina naspram Medinih, sastava vlade, ili (još gluplje!) makeupa, preskupih cipela... Ma. Stvarno treba maknuti od sebe sve što te se izravno ne tiče.

Ne volim najlonke - ne nosim ih. Lijepe cipele su mi neudobne - ne kupujem ih. Mrsko mi je skidati šminku - ne šminkam se, osim kad mi dođe ili baš treba.

Sve je to naš mentalni šlajm. Preporodiš se kad ga izbaciš.

Ne kažem da se nikad ne treba rasrditi. Uh! Ima za to i odveć prilika, čak i kad se udaljimo od onih koje nas se izravno ne tiču.

Valjda je ljudima lakše uzrujavati se zbog ovih koje ih se ne tiču izravno, nego fakat popizditi zato jer ih je netko zaribao, povrijedio, zabrljao im nešto...

Evo, mene sad zeznuli za bolovanje: nije bilo koordinatorice, pa mi nekoordinirano nisu organizirali zamjene. E, neš majci, rekoh, onda ne dam doznake! I tak bum sad odrađivala... I da, digla sam galamu, rasrdila sam se, s pravom, i prilično sam uvjerena da će to bar neko vrijeme imati učinka.

Joj. Morala bih s Duškom van. Par puta mi ju je susjeda vodila, sa svojim psima, i ispalo sranje, prvi put još nekako, drugi put ova moja obavila brzinski piš i vuče doma, tak da žena svoje nije uspjela prošetati kak treba... Niš, rekoh, budem dalje ja: ubundam se i na kratko... A tak i tak moram i u dućan. Iako mi se niš ne jede. Trebam limuna, i mineralne, juhe iz vrećice, ili neku piletinu pa da si sama nekaj iskrčkam... Ma. To sam kad mi je tek počelo, i fakat je bilo fino, i fakat je pomoglo, ali kad usporedim s lakoćom kuhanja juhe iz vrećice, koja ima podjednak učinak - ne isplati se!

A možda i bolje kaj nisam uzela službeno bolovanje... Pojma nemam koliko bi me to koštalo, nemalo, vjerojatno. A već sam ostavila nekoliko stotina kunica za raznorazne ljekarije, te inhalator 60 kn, te sprej za grlo neki užas, pa Neoangin, vitaminC...

E, da, i Neurobion forte, taj je preko stotke... To nije za ovaj bronhitis + upalu sinusa, nego za moje bolne kosti... Pita me doktorica tko mi je to preporučio, ja velim, veterinar, još davno, uvijek to dajem svojim starim životinjama, a sad sam ja stara životinja, možda i meni pomogne. Njima uvijek jest.

Svejedno, još sam puna šlajma. Glava rastura od toga. Morat ću čvaknut nekaj za to. Najgore mi se sagnuti da pokupim Duškina remek-djela, tak mi se fino zašvindla da sam sinoć zamalo završila negdje među njima. Hm. Možda se napravim da nisam vidla da je nekaj "izgubila". Nakon 30-ak godina urednog kupljenja, valjda smijem malo zabušavati kad sam fakat bolesna.

isti rexi