Sve i ništa

DIO TREĆI: NEOČEKIVANI OBRAT

U PRETHODNIM NASTAVCIMA:

DIO PRVI: Link

DIO DRUGI: Link


Ceremonjia ispraćaja u dim Milovih posmrtnih ostataka mogla je započeti. Malo po malo sve je utihnulo. Čak se ni ptice nisu bile čule, tišina je zavladala. Čulo se kako je u pozadini netko odušio na što mu je njih par ispod glasa ljubazno priopčilo da mu se naopči svega živog i neživog što mu je bilo u krvnom srodstvu. Mali od gljivara Vukše (mali ima tridesetišest godina i strastveno skuplja erotske anegdote te ih revno bilježi na nekakav oblak u Internet kutiji kako zove računalo, a kojih je uglavnom on sudionik) drpao je po pozamašnoj stražnjici Jagodu, njegovu tihu patnju, veselu udovicu, jer božemoj prigode beru jagode, zar ne? Mi smo se strateški rasporedili da to sve snimimo, tonski i vizualno. Četiri narikače su se raspršile. Svaka je otišla na svoju stranu lomače. Najstarija među njima (79 godina i četrnaest mjeseci) poznata samo po nadimku Peder je započela. Šakom se opalila posred čela i bolno zatulila …
Aaaaaaa, Milo moojjj, ranno moja, Miloooooo, što me 'vako mladu ostavi Miloooo – frcale su Pederove suze, samo zato jer je gospođa narikača Peder prije toga lukom namazala prste koje je mazala po očima, a u sebi molila da sve ovo prije završi, da joj plate jer je žurila da stigne do večeri na slijedeći nastavak hunskog dokumentarnog serijala o proizvodnji turšije Bazsd meg. A reklo joj da će para biti dobra; možda pretegne i za one samostojeće čarape što ih je jedared vidjela na pazarnom danu kod Vilibalde, od milja zvane Vilica.
Dok je Peder tulila, započela je i druga.
Milooo moje Miloooo, ode ti Miloooo, na pravdi boga si se izvrnijo a još mi moj cvjetak nisi oprašijoo, Milooooo – zatulila je sada i druga po starini ( 70 godina i zagubljene osobne iskaznice) Balvana (pričao vrač da je začeta na balvanu).
Kurvet'na nijedna, drž' te me ljudi, drž te me da joj oči njez'ne kroz uši ne izvučem – zarežala je umilno Nemila, a što mi nije prošlo nezapaženo jer su joj se bradavice na dojkama nakostriješile što je kod mene izazvalo malo brži protok krvi te mi je sva krv išla, jel, hm …
U to se i treća javila. Svi su je zvali teta Buksa, ali koji glas je to bio…
Miloooo, proklet da si, okote nijedan, otiš'o si a sarmu nisi prob'o Milooooo … dabogda te načvama po škini gori masiralo, Milooooo …
Četvrta,najmlađa među njima (tek u mirovinu otišla, radila kao viši vodoprivredni referent) , poznata po imenu Zaimača nije se oglašavala. Nijemo je gledala u lomaču, klečeći na koljenima a prste je u zemlju zarivala i mazala je po sebi. A onda je zaurlikala jer joj se kaljača ružno na kurje oko nasadila.
I tako su narikače svoje tulile. A u to je vrač stao ispred lomače. Izvukao je oklagiju, ritualno je digao u zrak. Opet su svi zašutjeli. Momci s upaljenim bakljama sa svih strana su prišli lomači i čekali. Čekali su tako minutu.
Užgaj gaaaaaaaaaaa – zapovijedio je vrač i tresnuo oklagijom o pod.
Dečki su se primaknuli i potpalili su. Plamen je malo po malo se širio. Odjednom se u stražnjim redovima začulo nekakvo komešanje.
Matere mi, k'o da je okren'o glavu – reče jedan.
Pizda li tebi iste te matere opet si pijo na prazan stomak – valjda mu je to upućeno od suprugine strane.
Jes', jes', pomak'o se, vidijo i ja – javi se sad drugi.
Aaaaaaaaaaaaaa – gomilom se prolomio uzvik zaprepaštenja. Čulo se samo pucketanje drva pod plamenom. A na vrhu lomače Milo se okretao. Otvorio je oči i iznad sebe ugledao vedro nebo ukrašeno tragovima chemtrailsa. Odjednom se začulo PLJOP!
Sreću li ti jebem tak'u – pomislio je Milo jer mu je nekakva ptičurina u nisko brišućem letu upravo ispalila projektil dupe-zemlja na svečanu vatrogasnu kacigu. Pridigao se i osvrnuo oko sebe. S visine na kojoj je bio ugledao je mnoštvo kako se odmiče, u strahu. Pogledao je na sebe. Kuhana jaja sletila s očiju, vatrogasni aparat mu svezan za nogu u ruci samokres.
Jeb'o te – sine Milu – živog me htjedoše užgati.
A dole, kaos se proširio masama. Narod, sada već ohrabren (ipak je to naš hrabri narod, pobijedili smo mi i Turke i Švabe i gamad od Franje Josipa i Napoleona, Franju Tahija i Josipa Broza i još tamo neke, gdje neće rulja sama srediti nekog tamo vampira pa makar im za života bio najbolji) sve je više i više rogoborio.
Od prskanja iz avijona je to.Biče rata – prozborio je valjda dežurni pacifist.
Mater li mu njegovu vampirsku na gumnu ovršim – javio se sada mali od gljivara Vukše, sveudilj misleći kako bi to bila divna erotska anegdota i ne zaboravljajući iskoristiti trenutak da Jagodu opet čopi za dupe, na što mu je ona šakom (jake su šake Jagode snaše) posred usta replicirala.
Izopčimo ga iz stranke – javi se netko s političkim rješenjem nastalog problema.
Tako jeeee – uzvratilo je njih par okupljenih oko diplomate.
Milo je sada stajao uspravno na lomači i razmišljao kako da se neozlijeđen spusti s te visine. A rulja se raspomamila.
Nečastiviiiiiiiiiii – zaurlikala je jedna.
Na fakultet šnjim –dao je prijedlog netko iz mase.
Na lomaču – javila se valjda i inteligencija na što su svi pogledom tražili da tko je to rekao da i njega usput skupa s Milom nalože.
Neman komun'st'čka – javio se antiboljševik.
Vid' ga kako stoji, da nije muško bijo bi žemsko – javila se jedna oštra oka i očigledno britka uma.
A Milu se plamen približavao i sada ga je već panika počela hvatati. Ali bio je Milo i domišljat. I spasonosna ideja, trenutak inspiracije se ukazao. Sve ili ništa, pomislio je skidajući vatrogasni aparat s sebe. Došao je na rub lomače i gledao masu.
Ma, 'ko ga jebe – samo je procijedio kroz zube i onda se bacio.
Masa je zaprepašteno gledala. A onda par metara prije nego će tresnuti o zemlju, aktivirao je vatrogasni aparat i crijevo okrenuo prema zemlji. Prah pod pritskom se odbio o zemlju i usporio njegov pad. Sletio je na zemlju kao papir. Ni Švarceneger ni Stalone ni Steven Seagal ne bi bolje zajedno smislili.
Oooooooo – ruljom se prolomio uzvik čuđenja, a i divljenja. Milo je oduvijek imao stila. A Nemila ga je gledala s divljenjem. Otresao je prašinu s sebe, zatakao samokres za pojas (i to crni) i krenuo prema Nemili … o, Bože, koji zagrljaj, koja ljubav, koji poljubac… Muški živalj je duboko uzdisao,šutke pušio tko je pušio, tko nije, preživao je slinu. Žene su šmrcale.
Dru … ovaj dame i gospodo – započeo je Milo Ženka grleći Nemilu Mužjak, vodstvo sela je bilo na okupu – šta je bilo, bilo je … zaboravimo sve ovo i vesel'mo se, pojidimo, popijmo i od sutra u nove radne pobjede!!!
To Milo, Milo, Milo Milo – rulja je skandirala, a Milo se s Nemilo tiho povukao u ložnicu na konzumaciju braka.
I tako, začula se pjesma, zaplesalo se kolo, s razglasa ringišpila treštala je Metallica … narod je opet bio sretan, a Mila su još više cijenili, jer on je sad bio junak koji je i smrt pobijedio.
A mi smo se potrpali u prometalo i pod dojmom otišli odmah montirati ovaj dragocjeni materijal kojeg još dan danas pokušavamo prodati raznoraznim tv kućama egzotičnih zemalja kao što su Federacija svetog Kristofora i Nevija, N'gorno Karabaha … biti će i na youtubeu samo dok prilagodimo titlove za mongolsko govorno područje i uklonimo sadržaj koji bi mogao biti neprikladan za djecu i one s slabijim probavnim sustavom. Do tada, svako dobro svi mi vam želimo.

dobar ti sarkazam ..:)

awwwwwwww
da t' jagod'no dupe, epi end

Predobro :) Svaka čast...;)