mozgovne onanije

Fakat više nemam priča. Romantičnih. Nit nekih koje bi bile adekvatne ovom jebačkom sajtu i obilježavanju „dana zaljubljenih“. Crne čipkaste tange valentinovski crvenih rubova i s crvenim vražićkom, nisam pofotkala Nemrem ih nać (možda ih još do kraja dana nađem, pa puknem i fotku).. A, nekak bi današnji dan mogel biti oficijelni praznični dan ovog sajta. Ak ništ drugo, mogli bi nazdraviti lijepim sjećanjima.
Prije sedam godina, na nagovor kancelcimera, ulogala sam se na ovaj sajt u bijegu od osjećaja odbačenosti zbog, po meni, ne odrađene do konca veze, u namjeri pronaći si lika s kojim bih se družila, jebala, svađala, ludovala, uglavnom, htjela sam se, bar još jednom zaljubiti ko tetrijebica.
Zatreskala sam se čak dva put, onak šiparički. Ovaj je sajt, znači, ispunio moja očekivanja :)
Na pvt-u je bilo svakakvih pričica, al ništ romantično ! Ništ kaj bi mogla uglazbiti u čast današnjeg dana.

Obzirom da je Valentinovo, i da bi fakat bilo prejadno ne sudjelovati u obilježavanju tog dana kojim je obojen ovaj sajt kroz cijelu godinu svih sedam godina ( hahaha), nemam kaj drugo romantično napisati, nego onu jednu priču reprizirati :)
(da ne bi ispalo da frkčem na valentinovo, jer negiram svoj status neuparene i nezaljubljene :P Prestara sam ja za te igre sa srčekima, šalicama i plišancima:P
Dakle, repriza priče iz vremena kad je nekakav dan zaljubljenosti imao svoj smisao.
„Tog ljeta, moj je tadašnji dečko diplomirao i odselio nekih 300 injak km istočno od Zegea. Nisam baš bila koncentrirana na knjigu doma, pa sam trebala društvo za učenje. Patološka anatomija i patohistologja bile su uvjet za upis na četvrtu godinu. Učila sam u Sveučilišnoj. Dnevno sam mogla naučiti 30-ak stranica materije. Obično sam mogla koncentrirano učiti i pamtiti onoliko koliko traje školski sat. Napravila bih čik pauzu na klupici ispred. Već drugog dana, kad sam se vratila s prve čik pauze, dočekala me je poruka (kao na fotografiji). I tako svakog dana. Ista poruka, istog pošiljatelja, samo se broj mijenjao sukladno broju stranica koje sam još morala naučiti. Na prvu poruku nisam reagirala. Zapravo me je prestrašila. Prati li me tko?
Međutim, sljedećeg me dana opet nakon čik pauze dočekala poruka. Odgovorila sam na poruku i ostavila na stolu, malo podalje od knjige, očekujući da će se autor tiho došetati po nju. Tih četerdeset i pet minuta od koncentracije nije bilo ni K. Nitko nije prišao. ali sam zato po povratku s pauze našla dopisan odgovor. I tako sam se dopisivala s nepoznatim Jehadom puna dva tjedna. uvijek istim riječima. Ne sjećam se više, da li je onog dana kad sam došla učiti posljednjih 30 stranica, pisalo na stolu olovkom ili na papiru (u knjizi nije, pregledala sam sve) Jehad + Anerak, ali pisalo je.“ Anerak,(31.08.2015.): Iskricaweblog

cmok

A e,događa se...blago ti se :)

:))

zaljubiti .. bolje ne osim kad je 'ono pravo' (što god to bilo).

tetrijebovski smijeh je možda dobar indikator... a možda samo kemijski disbalans i trenutak.

haš, a kak znaš da je ono pravo ?

možda, al meni je to uvijek indikator da je za mene to "ono pravo" :))

drugi par cipela je kaj drugoj strani ja npr nisam "to pravo" :))

nema onog pravog, ima ali ... problem su ljudi kao najslabija karika, dvoje... kad to posložiš, možda.
kao dva magneta, privlače se i odbijaju.. ludo, glupo, slatko, dobro, loše.. sve puta dva. Ne znam.

aj se haš odluči..jel ima onog pravog ili ne?

komentari su ti oprečni..:))

to je unutarnja borba :)) .. pusti me, vidiš da sam rastrgan-romantičan :)) muško-majka!

haha..ajd, oprošteno ti onda :))

nije to lako :))

nemoj tako Anera
" a vid mene"
reko bi Crnogorac

stari, paaaa kaj si ti zaljubljen ?