Ručkić krčkić

I tak, spavam ja preksinoć, kad odjednom me obuzme neki tjeskobni polusan, a u tom polusnu bljeskovi muških i ženskih genitalija, nasilna kopulacija, prijetnja... Probudim se, proškiljim na sat - 01:33 - i onda shvatim da to moj nemogući susjed psuje nekoga kroz prozor.

- Još jednu riječ!!! - začujem, prijetećim tonom. I niš više.

I mislim si, ma pizda ti materina, taj koji je imao riječi viška me NIJE probudio, ali ti jesi, idiotu jedan, pa kaj ne siđeš dolje pa mu veliš kaj misliš nego urlaš s prozora, majke ti kukavičke, je, da ne urlaš i da siđeš, mogao bi dobiti po piksli i možda bi onda tvoja pokojna majka posthumno doživjela čašćenje genitalijama nepoznatih ljudi u neblagonaklnom kontekstu.

I sad nemrem više zaspat. Popušim cigaretu, popijem vode, mrknem malo čokolade, provrtim TV programe... Niš. Vruće mi je. Bijesna sam. I umorna, ali ne mogu zaspati. I odlučim idiotu reći kaj ga ide, prvom prilikom.

A idiot i njegova familija su glavni proizvođači buke u ovom dijelu moje ulice - oba ova nova lokala zajedno im nisu ravna kad ih krene! Bar 2x tjedno kći im dobije napadaj histerične razmaženosti pa im (vrlo kreativno, a sad sam čula i zahvaljujući kome) psuje sve po spisku; bar 1x tjedno idiot-glava porodice odluči familiji objasniti da je on tu glavni, i to ne argumentima, nego dernjavom; bar 1x tjedno sin upadne u sevdah, vjerojatno od očaja što je s njima, pa pušta stalno jednu te istu stvar od Abbe, nemrem se sad sjetiti naslova, odvrnutu do daske, i to satima. Pas im laje iz svega glasa na svaki šušanj, a ne čuješ ga samo kad ga odvedu u šetnju, ali onda ga neki drugi slušaju, jer nemam spoznaja da je taj LOVAČKI pas ikada izašao iz urbane džungle npr. u neku šumu. A pride imaju i podstanare, u podrumskom stanu ispod svojeg, koji se katolički uredno množe, svake godine jedno, pa dok najmlađe urla od kolika, starije urla od nervoze, a najstarije lupa po ksilofonu.

I sad bu taj nekome mamicu s prozora???

Međutim, svi mi to dobrosusjedski šutke podnosimo godinama... Samo jednom im je netko pozvao policiju kad je mala urlala, ali to je jedini put, koliko ja pamtim. Jel im netko drugi ikad išta rekao - ne znam, ja sam nježno par puta spomenula, upitavši ide li mala na neku terapiju i jesu li sigurni da sin nije u višegodišnjoj plitkoj depresiji, ali TO oni jednostavno nisu čuli; sve drugo, međutim, čuju. I vide. Npr. u mojem stanu, u koji besramno godinama zure i nije im neugodno pitati što mi je u onom za njih mrtvom kutu...

I tak, jučer je bio grozan dan, nadrkana sam bila od zore, neispavana, ukuhana, ispižđena nekim nepredviđenim troškovima i obavezama, i zapravo sam samo čekala da mi netko naleti pa da se fino ispucam... Niš sve do večeri, kad me prozorski idiot sačeka pred mojim ulazom, željan pohvale za noćnu intervenciju.

Na njegovo izbečeno čuđenje, ja mu velim, "Čuj, molim te da se ubuduće suzdržiš od urlanja s prozora: noćas me nije probudio nitko iz ovih lokala, nego TI." Zbunj!!! Pa kak, pa ovo, pa ono... Lijepo mu objasnim da su meni ti lokali bliže nego njemu, ali da ih ja ne čujem baš toliko da bih bdjela, a ono jednom kad se neka ekipica baš glasno zabavljala na terasi, i to izvan radnog vremena, ja sam fino pozvala policiju pa su umuknuli i odonda se nisu obezobrazili.

(Digresija: ljudi nisu svjesni koliko je akustična moja ulica. Da, naravno da povremeno čujem nečije mobiteliziranje, razgovor ugodni ili ljubavno gugutanje, ali ne shvaćam to kao namjerni bezobrazluk - upozorim ih da sve čujem kao da su mi u sobi i to je praktički uvijek bilo sasvim dovoljno da prestanu ili odu nekamo.)

Pa kaj da on radi, frustrirano i s nevjericom me upita. "Zatvori prozor", velim ja. "Ili si čvakni normabel. Kaj bi bilo da ja urlam kroz prozor svaki put kad tvoja kći dobije napadaj, ili ti sin ofrlji Abbu, ili pas začuje neki šušanj?"

"Pa i ti si potpuno otišla na kvasinu!", zaključi ovaj, i pokupi se pokunjeno.

E, baš mi je prijao taj razgovor. I zahladnjenje. Danas s voljom čistim stan i kujem planove za navečer.

Je, je, ovaj zapiš fakat treba prijaviti - em ima psovki, em se katolike spominje u ne baš povoljnom kontekstu. Shvaćam i ne marim!

Moronizam kontributora ovom blogu (?!) se, koliko vidim, nije umanjio od mojeg posljednjeg posjeta: ako je ona "mycek" ne "micek", nego nekaj stranjskoga, npr. engleskoga, izgovor bi trebao glasiti "majsek". Za irske i škotske inačice ne jamčim, ali jamčim da ni itko drugi s ovog sajta nemre jamčiti. Nego jednostavno ne zna pa od miceka napravi piceka i tak, kak već jednom rekoh, nema smisla ponavljati, jer nitko neće uzgojiti nit pamet, nit spoznaju...

Eh, sad sam lijepo sve očistila - mogla sam i bolje, da sam mogla, ali nisam - pa se valja baciti na prehranu. Našla sam jedan dobar recept neki dan u Jutarnjem, doradila ga po svojem i danas ću ga reprizirati. Vegetarijanski je, priprema se svodi na 15-ak minuta, a jako je fin; i ne košta puno. Šalšica jedna.

Zaključak: nemreš komunicirati s glupljima od sebe. Njih jednostavno treba otkantati, ili iskoristiti, ako im moš pronaći neku svrhu.

A ja ovdašnjima daljnj svrhe ne vidim, pa idem iskrčkati svoju brzinsku šalšu (u Jutarnjem je pod naslovom "Nenina brza šalša", ali moja je bolja, bar meni!). Haug! Ostajte mi vaki kakvi ste, netko i vas može voljeti! ;-))

jojoj wega,nikad nist dobra nit plemenita od tebe,..

Os da ti ja susidima prodan malo ulja al onoga specijalno dobroga samo za suside, najdrazu rodbinu, sefove i direktore, porezne inspektore i.t.d. :-)