eye against eye

i onda padaš....
i padaš....
i padaš....
i padaš...
i padaš već toliko dugo da ni ne znaš od kuda padaš i kamo si upao. gore ništa, dolje ništa. postaješ sve manji i manji, a ništavilo oko tebe raste. na sve strane. još manji i manji.... i više nisi ni svjestan da padaš. i onda zatvoriš oči i pogledaš u svoj unutarnji svemir koji je puno manji od onoga koji te okružuje. ali barem ima crnila, ima zvijezda, ima planeta, ima ljudi, ima likova, ima događaja, ima vremena...
i nakon nekon vremena otvoriš oči i vidiš da si okružen nekim ljudima. i svi su neki veseli. i pjevaju. i smiju se. i zovu te da im se pridružiš.
i onda umreš....

dalje se fućka ;) aj budite tu još malo.... ja moram ić na kahvu, pa kad se vratim sve vam ispričam :)) nije ovo pravi ja. nešto me spopalo, pa sam to morao izbacit :))

I rodiš se ponovno. :)