O životu

Zoran je odlučio da nakon nepunih pet godina napusti iskricu.
Došao je na iskricu na nagovor jednog prijatelja.Prvobitni profil
mu je napravio prijatelj.Mada se on s tim nije slagao prijatelj ga
je učinio mlađim,ljepšim,mršavijim,obrazovanijim i sa boljim te
plaćenijim poslom nego je nego je to bilo u stvarnosti.
Mada je Zoran imao već 35 godina,do sada je imao samo jednu
ozbiljnu vezu koja je bila pred veridbom.Kada se njegova djevojka
iznenada udala za nekog trgovca,Zoran je izgubio samopouzdanje.
Prekinuo je školovanje i sa samo osnovnom školom zaposlio se
na građevini kao šegrt majstorima.
Kasnije je imao još par kratkih veza,ali ništa ozbiljno.Sve te veze
brzo bi prekidao on ili djevojka s kojom bi bio.U međuvremenu se
udebljao,usamio i imao samo jednog prijatelja.
Zbog iskrice je kupio laptop i uveo internet koji do tada nije imao.
O internetu i računarima praktički nije znao ništa,sve mu je taj
prijatelj objašnjavao.U početku,za pregledanje profila te pisanje i
čitanje poruka mu i nije trebalo neko znanje.
Javljao se isključivo ženama koje su imale sliku u profilu,koje su
mu se izgledom sviđale i koje su tražile ozbiljnu vezu.Kada bi se
počeo s nekom dopisivati,izbjegavao je upoznavanje uživo,jer je
znao da će svaka ubrzo otkriti lažne podatke iz njegovog profila
i da neće biti drugog spoja.
Dugo bi se dopisivao s nekom i kad bi se upoznali uživo njegove
pretpostavke su se pokazivale točnim.Tada je sam ispravio podatke
u profilu,ali tada je teže uspostavljao kontkte sa ženama.Zbog toga
je imao više slobodnog vremena i počeo se zanimati za WEBlog.
Prvo je samo čitao blogove,zatim je poželio i sam napisati nešto
na svom blogu,ali nije znao kako napraviti svoj blog.
Na jednom blogu u kojem se govorilo o pisanju na blogu u komentaru
je zamolio pomoć oko otvaranja bloga.Dobio je na pvt nekoliko
savjeta,ali ih nije razumio i svaki njegov pokušaj je bio uzaludan.
Onda mu se javila jedna iskusna blogerica i sve mu objasnila
jednostavnim rječima,sve korak po korak i uspio je,napisao je
svoj prvi blog.
Nakon nekog vremena poželio je stavljati linkove i slike na blog.
Mogao je pitati prijatelja kako to da uradi,ali nije želio da mu
prijatelj zna da on piše na blogu.Uostalom nije mu ni rekao da je
ispravio podatke na svom profilu.Odlučio je pitati dotičnu blogerku
za pomoć,ali je zaboravio njezin nick i zbog toga je tražio njene
poruke i kad je našao zamolio ju je za pomoć.
Uz njeno veliko strpljenje naučio je i to.Tada je pogledao njezin
profil.Bila je starija od njega 4 godine,mada je izgledala mlađa
od njega,bila je i dosta ljepša od njega,bila je i obrazovanija i bila
je udovica te imala jednog sina.
Prvo su se povremeno,a zatim redovno prijateljski dopisivali.
Imali su,na njegovo iznenađenje,dosta zajednički tema.Nasmijavali
su jedno drugo i dosta se šalili na račun njegovog neznanja ili na
račun njenih muka sa sinom srednjoškolcem.Mada su se već
godinu dana dopisivali on je izbjegavao upoznavanje uživo i
pazio je da nikada u dopisivanju ne pređu granicu prijateljskog
odnosa,mada mu se ona jako sviđala.
Kada je ona izravno predložila da izađu na prijateljsku kavu i
upoznavanje uživo on je prikupio snage i hrabrosti te prihvatio
njezin predlog.Nastavili su se povremeno viđati još nekoliko
mjeseci,ali nikad nisu prešli granice prijateljstva.On je krio od
nje osjećaje koji su se u njeme rodili prema njoj.
Po njogovom mišljenju ona je za njega nedostižna,on joj ništa
nije mogao pružiti i nije je bio dostojan.
Te večeri on se zabavio čitanjem njihove međusobne prepiske
i sjećao se njihovih druženja.Nije ni primjetio kako vreme
prolaz i jutro ga iznenadilo.Ugasio je laptop pa se spremio za
posao.Dan je bio vruć,a on nenaspavan morao je da radi na
gradilištu.Tada je odlučio da napusti iskricu i da počne sa dijetom
nebi li izmršao.
Čim je s posla stigao kući,nazvao je Maju i brzo joj rekao:
"Majo odavno mi se sviđaš kao žena i kao prijateljica.Volio bi kada
bi pristala da samnom izađeš na ljubavni sastanak.Učinila bi me
najsrećnijim čovjekom na svijetu.Nemam hrabrosti da ti sve ovo
kažem licem u lice pa sam ti rekao telefonom"
Prekinuo je poziv pre nego je ona imala vremena da odgovori.
Pet godina kasnije Maja i Zoran su slavili prvi rođendan njiovog
zajedničkog sina.Sada je Zoran bio dosta mršaviji,mada ga je
Maja i onakvog voljela.U međuvremenu je Zoran završio prekinuto
školovanje uz pomoć Maje pri učenju i sada je radio kao majstor
na gradilištu.

PS.Ovo je izmišljena ljubavna priča.

Bravo Tape :))))) Eto, i ti si bio kreativan :)

Ne samo kreativan nego i hrabar:))
Nakon deset godina na iskrici,našao sam hrabrosti
da još ostanem ovde.

Samo imao sam jednu nezgodu :((((((((
Pisao ovu priču i u toku pisanja morao otići jedan sprat niže
dati prijateljici tabletu da popije.Kad sam se vratio nastavio
da pišem i prepravljam.Kad je sve bilo gotovo potvrdim blog
kad ono nisam prijavljen,priča ostala samo u mojoj glavi.
I kako se ono kaže ajd Jovo nanovo.Sad redosljed malo
događaja izmjenim,ali priča ostane ista.Učinilo mi se da ovakav
redosljed bolje izgleda:)))))

Sad se mislim,možda se priča nekome i dopadne pa me pohvali:)))

Ma samo takva...priča :)

Ma...ovo je vrlo istinita ljubavna priča kakvih ima dosta.Hvala Bogu...još uvijek ima onih koji vjeruju u pravu ljubav,a ne u napuhane grudnjake...botoksirane usnice i da ne kažem što još.Kako vam se to ne gadi i pipnuti a kamo li ljubiti i govoriti kako je to najljepše na svijetu.Strasno!

Super tape... Ova priča zaista pristaje ovdje i jako je zgodna. Možda nije često realna ali bi se mogla nekom dogoditi. Mislim da većinu dobrih likova odavde i muških i ženskih vodi slična misao vodilja da će ovako ili slučno završiti!

Dobio sam još jedan komentar,samo na pvt.
"Krasna prica. Jedina joj je mana sta nije istinita."
Izgleda da je ono pod PS suvišno.

Sad samo trebaš nastaviti...ima i primjera iz života, događaja...sjedneš i polako tipkaš. I onda klikneš potvrdi...i to je to :))
p.s. Sad bi valjalo da nas obraduju i arapo (ona voli pisati) a mogla bi i Fatamorgana nešto otipkati :))

Priča je lijepa i čisto mi žao što je izmišljena.