Didžej´ca linkofrikuša!

...gluha, o, gluha je noć...
...zvijezde noćas neće doć...
...kiša rominja, nježno šuška...
...cigareta dimove lagano puška...

...glasovi grada do mene ne stižu...
...brujanja vozila samo se nižu...
...precijenjenost velegrada plaća svoju cijenu...
...više se ne vidim živjeti u njemu...

...pogled kroz prozor...
...daleko ne seže...
...kapi vode...
...po staklu bježe...

...nismo li i mi tako...
...opustili se lako...
...u širini boli...
...ostali goli...
...i puštamo se slučajnosti...
...do granične krajnosti...
...očekujući spasenje...
...ili neko novo snijenje...


Link

A je ti glazba... za jutarnju budilicu :))

Ne znam koji me to vrag tjera da i pred spavanje zavirim na ovaj iskričavi weblog :) ... laku noć :)

...jer znaš da ćeš jednom naletjeti na moj super-zapiš, i da će ti tada život dobiti potpuno novu dimenziju...ako ne i smisao...uzdrum, ako te ovo može razbuditi, kaj inače slušaš? muhe kak prduckaju?... :)))

...joooj!...sada bih svima najradije u komentar napisala moj brand - dosadnooo!!!...ali su predosadni da bi to zaslužili...naknadne reklamacije ne uvažavam... :)

...baš mi je super kada nema nikoga...onda sam ja, ko fol, gazdarica...eee, lako je biti gazda kada nemaš komu gazdovati!...ali da vas smirim, za početak ću sama sebi napisati - nevr_mor, ovo ti je tak dosadnooo!!!... :)))

...onda ću se sama sebi obratiti klasičnim obrambenim napisom - dosadno je onima koji su dosadni...ok, dosadna sam...dec maj midl nejm...ali sam ipak od njega napravila brand... :D

...i, da... netko mi je jednom spomenuo nešto u vezi s time kak se ljudi sami sa sobom spominju...ok, nekome je to blesavo, a ja sam lijena napraviti deset profila da bih radila istu stvar, samo prikriveno, a s istim rezultatom...prema tome, ja bum se spominjala sama sa sobom i imala najviše (svojih) "komentara", sve dok se vi aktivirate...kaj, ne bumo digli iskru na noge?...haaa?...

...uf!..puf-pant!...izašla sam iz kondicije!...samopričanje mi je atrofiralo, a postiči rezultat od 124 komentara na jednoj stranici u tjedana dana mi se čini kao megaizazov!...ali, mogu ja to! mogu ja to!...

...no svaka priča se može razvuči...nekako sam sklonija praktčnom pristupu, odn. sintezi, pa mi je dosta teško otići u suprotan smjer, odn. analizu...ali, to mi je svojvrstan izazov pa se mogu okušati u odmjeravanju snaga - sama sa sobom...

...dragi lastane! ovo je tek moj deseti komentar, a ja više ne znam kaj/kak/kako bih komenirala...molim te da mi pomogneš...uzgredbudirečeno, danas sam u pumericama najskupljim stala na žvaku...mogu li ostati trudna ako je mužjak to žvako... :O

...dragi dnevniče!...danas je, još uvijek, ponedjeljak...dan kojega svi mrze, jer su ih tak naučili mediji i tko zna tko još...kaj fali ponedjeljku?...baš ima upečatljivo ime...ni jedan dan u tjednu se nema tak puno slova u imenu kao on...možda bi se trebao zvati postnedjelja, kajaznam...malo izmišljanja novorvackih riječi nikada nije na odmet...po-nedjeljak...zakaj se nitko ne zove ponedjeljko, a nedljeko je ok...nedeljko...bilokakbilo...

...draga magda...imam jedan veeeliki problem...ne mogu postići/dosegnuti enormnu brojku od xxx komentara, a život mi ovisi o tome!...mislim, kak će me gledati cure u školi, ljudi u tramvaju, tete u dućanu?...plizzz, help mi!...btw, je li mi se razmazala maskara?...možda me zato SVI čudno gledaju...tvoja očajna ja...

...teta žuži, znam da nisi više tu, ali si tamo...i znam da me vidiš i čuješ...reci mi, kaj da delam?...naime, sva sam nesretno nesretna od silne nesreće i ne znam kak da u tolkoj nesreći pronađem sreću...ak si tu, kvrcni triput o moju glavu...ok, stalno mi nešto kvrcka tak da možda neću skužiti da si to ti, ali kvrcni jače pa možda skužim...

...uf!...ne mogu više!...posustajem i odustajem!...predajem prednost predatorima, a ja ću se povući u svoje odaje odane odatnosti i mnijeti o mnijenju mniještva...ak mi to ne bu dosadnooo!!!... :)))

To never, piši, piši. :-)

e, mogu ja da uljetim sa koje komentarče pa da gurnemo stvar prema stotki

mogu

e hvala ti, mnogo ti hvala

e vako, slušaj vamo

probudih se jutros, a sunce je obasjalo svu rašinu moje spavaće sobe.

lebdjela je tako ona (ta prašina, da budemo jasni) u zraku, dok sam se lijeno protezao ispuštajući i meni samom nejasne zvukove

sunčeve su zrake milovale moje desetodnevnom bradom obraslo lice dajući mu topliji izgled (a zaboga zahvaljujući tom suncu i bilo je toplije)

malena je ptičica cvrkutala i živahno se poigravala sa uhvaćenim kukcom na klupčici mog prozora dimenzija 120x120 centimetara.

jako je to romantično bilo. Toliko romantike u jedan cijeli romantični roman nebi stalo da me odjednom pritisak u donjem dijelu stomaka nije vratio na javu.

neko kraće sam se vrijeme uspio othrvati tom pritisku pitajući se usput, kaj je došel vrag po svoje?

ostao sam tako zabezeknut, a i mnogo gore od toga, na trenutak do dva trenutka

a onda u hipu, u jednom jedinom času, zahvaljujući mojoj izrazitoj inteligenciji shvatio sam. Meni se piša.

nevoljko, mrzovoljno, ali pod pritiskom od približno dva koma sedam bara uputio sam se poluzatvorenih očiju u kupaonu.

jebiga, toliko o romantičnom uranjanju u novi dan, a sada malo realiteta.

već dva dana pokušavam osposobiti svog canona, printera neophodnog.

uslije poprilično duge pauze sasušila se tinta u glavi (njegovoj, printerovoj, a ne mojoj) i jeben se ispirči i pokušavajući sve što sam na netu našao kao savjet za uklanjanje tog strašnog errora.

još koji pokušaj, i ako ne bude prihvatio moje prijedloge za suradnju završit će on na đubrištu historije, baš kao i mnogi prije njega.

jebneti printer, đe ode iz mene ona silna romantika

a tako mi je bilo romantično dok sam bio romantičan.

u stvari bilo bi mi pametnije da budem pametniji pa da se idem primiti posla.

ovim nesuvislim lupetanjem po tipkovnici samo odlažem neophodno.

oh, sad, baš u ovaj tren shavatio sam i primijetio da je moje prekrasno, svijetlo plavo kao plava boja oko, malo krmeljavo.

uspio sam isčeprkati krmlj i tog moga desnog kao fildžan krupnog oka, i sada mogu otvorenih očiju krenuti u svijetliju budućnost

noramlno da je ta budućnost svijetlija kad je oko moje kao biser modro sad potpuno otvoreno.

evo, to je moj doprinos čovječanstvu i never morki da dosegne do sada nedosanjani san o mnoštvu komentara, pa ma kakvi oni bili.