O životu

Za moj pojam,dugo nisam ništa pisao.
Ima tu svega,nekad počnem pisati pa odustanem.
Nekad nemam volje,nekad nemam što,a zadnjih
dana nisam imao kad.Bio sam jako umoran kako
fizički tako i psihički.
Ova priča je počela davno,o njoj sam nešto malo
već pisao,u stvari o ženi iz ove priče,a ne o ovoj
priči.Sada ću pisati o zadnjih 6 dana,računajući
i današnji dan.
U Utorak je svanuo ljep sunčan dan i spremio sam
se za odlazak kolicima u jednu podosta daleku
prodavnicu.Išao sam jednoj prijateljici kupiti nešto.
U toj prodavnici je bilo jeftinije nego u ostalim,zato
sam išao tako daleko.Pre polaska sam svratio do
nje,da vidim trebali joj još nešto.
Njih dve su sjedile u sobi,bile su istih godina.
Sara,distrofičarka i srčani bolesnik,često sam
kod nje,skuvam joj kavu i pomognem da je popije.
Dam joj tablete da popije,promjenim kanal na TVu.
Pozovem pomoćnog (personalnog) kad joj treba.
Rada,zdrava žena,dolazi kod Sare 4 sata dnevno
da joj kuva nahrani je i još ponešto uradi.Njih dve
su prijateljice,a ja sam Radu upoznao preko Sare.
Rada ima muža i troje djece.Dvoje odraslih i jedno
treći razred osnovne.
Sari nije trebalo ništa više,osim onog što smo se
sinoć dogovorili da joj kupim i ja sam otišao.Nakon
obavljene kupovine u povratku sam svratio do jedne
pekare da sebi kupim bureka (sa mesom) na vagu.
Kupio sam 1 kg neka imam za dva dana.Dok sam
čekao burek sjetio sam se da Sara voli krompirušu
a Rada pitu od tikvica pa sam uzeo i njima dvema
pite da ih počastim.
Vraćajući se u zavod nazvao sam Saru da kaže Radi
da sam joj kupio pitu da ne ode kući prije nego ja
dođem.Malo posle toga zove ona mene da joj još
nešto usput kupim.Kupio sam i to i vratio se u zavod.
Obje su se obradovale pitama.
U sredu Rada nije došla kod Sare,išla je negdje sa
mužom i mlađim sinom.Ja sam pomagao pomoćnom
u pomjeranju namještaja kod Sare da lakše kolicima
priđe računaru.To je za mene bio težak fizički posao
i dobro sam se umorio.
Navečer sam Sari,kao i obično kuvao kavu,kad mi je
rekla da je Rada imala težak moždani udar i da je u
bolnici na aparatima.Doktori su rekli da postoji mala
šansa da preživi i to,ako preživi naredna 24 sata.
Na žalost nije preživjela,umrla je u Sredu kasno
navečer.Sara i ja smo to saznali u Četvrtak.
U tri naredna dana sam išao kod Sare i izjutra i navečer
umjesto kao ranije samo navečer.Sara inače vesela,uprkos
svojoj bolesti i nemoći sada je tužna i zabrinuta.
Govori da to nije pravedno.Rada je umrla,do jučer zdrava
žena,koja ima djecu,a ona,kojoj treba pomoć oko svega
je živa,po njoj ona je trebala umreti.Zabrinuta je i ko će
joj kuvati,koga da sada nađe.
Danas je Radina sahrana.Nema više Rade,ali ona će i dalje
živjeti u srcima njenog muža,djece i Sare.Život ide dalje i ko
zna što još nosi sa sobom.Ja znam i vjerujem,iako je sada
svima njima teško i tužno,još će biti i lijepi i tužnih dana.
Život je ljep i promjenljiv kao i vreme,veselje i brige se
smenjuju kao i sunce i kiša.
Još ima dosta dobrih ljudi,naćiće se neko ko će moći i htjeti
Sari kuvati i pomagati,samo treba vjerovati da posle kiše
dolazi sunce i radovati se tom suncu.

Bolje da je umrla naglo dok je još ljudi trebaju!

:( ... žao mi, gubitak je jednog dragog bića za vas..i njenu obitelj...Drago mi je da ti u svemu vidiš ...i ono što dolazi nakon tuge i brige , jer i život i je izmjena . Čuvaj se i pozdrav ti :)

Dragi čovječe...žao mi je i priča je kao i mnoge priče na žalost ali....svaka čast tebi jer.....dobro je imati nekoga kao što si ti kada je ovako teško.Ne može i ne želi to svatko.Bravo!

tužno :(