DayWalker

Počelo je tak da me Ona u subotu navukla na vožnju biciklom. Ok, nije neki bad. Furamo se okolo po gradu i nije problem. Svuda se provučeš, ne moraš čekat na semaforima (tj rijetko) i nije vruće ko u trajvanu. Pičimo mi tak, a moje dvije škatule pljugih dnevno krenu izlazit. I to odjemput za cijelu prošlu godinu. Počnem kašljat ko slon, naviru mi uspomene na popušene kutije pljugih u obliku zelenih i smeđih hraćaka. Užas. I nije sad tolki problem kaj ja kašljem, nego Ona ne kašlje. Koj kurac??? Nije mi opće jasno kaj se dešava i kak to može bit. I Ona je pušač. Krenemo mi dalje. Ja šutim i vozim, mislim si kak sam sjeban u bulju. Kaj se čudim? Ima deset let manje od mene. Mjereno u popušenim cigaretama, nebo i zemlja. Puši kutiju manje dnevno. U boljoj je kondi od mene. Svaki dan je na biciklu. Ne živcira se preveć. Jede neke salatice jer mora zgubit još kilu - dvije. Zakaj vi žene uvijek morate zgubit još par kila? Al kad smo već kod toga i lakša je od mene za jedno 25 kila. I ja se čudim. Kreten. Vozim se i skužim da smo prešli već pun kurac toga. Crven u faci ko rak, na Jarunu predlažem konstruktivan odmor s posebnim osvrtom na hranu jer me želudec nekaj počel jebat. Sjednemo, naručimo cugu (piva za mene, schweppes za nju) i pizzu. Kaže mi da mi to ni baš pametno. Prvi put u dugo vremena sam se počel bavit nekim sportom (po njoj, ja se bavim sportom čim pređem više od sto metara izvan kvarta, posel se ne računa, a da nejdem autom ili tramvajem) i onda umjesto da dođem doma i složim si neku sezonsku salaticu, ja lupam po pizzi i pivi. Već mi je petsto put zračunala kolko si skraćujem život svakim zalogajem i gutljajem koji bezočno trpam u sebe. Jebiga, stara, kad se ja nemrem najest od tih kerefeka. Moram nekaj pojest konkretno, inače sam u kurcu. A znaš i sama da si volim popit i neki sokić, al nema do mrzle pive. Bubnem pivu u sebe pa naručim još jednu. Nakon skoro cijelog dana pedaliranja skočim u kadu i dođem malo sebi. Al nije gotovo. Sad bi se ona malo mazila. Pa kaj si ti normalna?? A ja jedva hodam, sav sam u banani, jedva čekam da si ispružim noge. I legnem ja, ona kraj mene. Malo se furi, al kaj ću joj ja. Kaj bi ona da se bavim sportom i još da ševim posle? Kajgod. Ležimo tak, buljimo u telku, kad njoj očigledno dost ležanja. Preuzela inicijativu, prčka nekaj po meni, i bome, došlo meni milo. I krenulo "prrrrrrrt, jihaaaaaaaaa, andrle, ariba, huhuhuhuuuuuu, jipikajeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee..." Odradili smo bome dobar poslić. Ona ode na još jedno tuširanje, obuče se, poljubi me u nos, nasmije se i veli:
"Sad možeš na spavanje."
I ode. Ja ko tumplek, ležim na krevetu i mislim si: "Jebate, pa nisam ja ni tak u kurcu. Mogu još dobro podnjet fizičke napore."
U nedjelju se dignem, boli me svaki mišić na tijelu. Odlazak do wc-a na šoranje je nevjerojatan problem, jedva si držim žlundru u rukama dok pišam. Onda se sjetim seksa od jučer pa mi se ponovo digne. Nemam sad kaj, treba i neku drkicu bacit. U pol posla me prekine mobilni #//"%***"#!! telefon. Frend kojeg ste već upoznali iz mojih blogova (farbanje ograde), zove da mu dođem pomoć betonirat. BETONIRAT!!!!!!!!! Slatko mu se nasmijem u facu (znate taj filing kad se nekom smijete prek telefona, a ko da vidite njegovu izbezumljenu facu pred sobom) i potvrdim svoj dolazak na pivu. Dodjem do njega, objasnim mu da sam se bavil sportom, na kaj se on nasmije od srca i pita me kaj je došel novi nogomet na Playstation, i da mi ne vjeruje, jer sam trutina lijena, debela. Jebotipasmater sad buš videl ko je lijen. Primim se betoniranja i stišćem zube jer me sve živo boli, al videl bu kreten da ja mogu. Nakon kaj sam se malo zagrijal, prestalo me bolit pa odradim skoro celu šihtu do navečer. Kak me navukel, a ja nasjel ko pravi hlebinac.
Danas se nemrem micat. Odlučil sam se ostavit bicikla. S njim je sve počelo. Loše utječe na moje zdravlje.
Posle posla bum se zaletil na pivu. Ak bum mogel flašu v ruki držat. Ak ne bum... Pa zakaj su ljudi zmislili slamke???

tak je Draš, tak je... em su s tim biciklinima samo nevole navek dolazile..

ma sve si ti to junacki izdrza..i mogu ti reci da si u dobroj kondiciji..ustvari te sjebala ona polovna drkica,da nije bilo toga bio bi ko cvancik:-))

baš tak mihovile....stvari treba obavit do kraja....napola obavljeni poslovi uvijek sjebu koncepciju.....dakle polovna drkica te sjebala definitivno :O)