Baulja...

...teme.
Uvik najlakse za monologiranje.
Poput zime koja je hladna.Ili prehladna.Grozno prehladna.
Lita koje je savrseno i bas onakvo kakvo triba lito bit.Ili prevruce.Ma grozno nepodnosljivo.
Poput svakodnevnih obaveza.
Pod geslom:"Sta se mora nije tesko."Ili:"Sutra cu."
Poput ignoriranja situacija u kojim se nalaze ljudovi koje poznajem iz zivotne sredine u kojoj se nalazim a nisam bas vezan za njih.
Osjetim temperaturu,odlucim o obavezi si automatski a bez razmisljanja.
I sazalim Peru sa distance pitajuc se jednokratno zasto mu niko nepomogne ponekad.Sve to izmedju dvije kave.
Nakon tog ostaje mi tek desetak socijaliziranih sati kako bi namecao i branio svoja stajalista na drustvenim mrezama a vezano za situacije ljudova koje forsiraju tabloidi.
Dakle....u sobnoj temperaturi zaboravljajuci Peru ili kako god se vec zove moralziram,osudjujem,podrzavam tabloidsku osobu na tapetu u tom momentu...nadajuc se da odabir sutrasnjeg dana za rjesavanje vlastitih obaveza nece bit neradni.Opet.
Link

To je prava nepravda!

Držati sebi predavanja(??) ili monologirati je super, ili se prepoznajem, ili se upoznajem ili naučim puno novog o sebi/sebe, lijepo nasmijem , skuham kafe , odem u vrt na klupico i popričam sa mačkama , pticama i mislim pa mislim o sebi ....( sve najbolje naravno!!.:-))
Nije to loše Kali, kao penzićka mogu svašta novog naučiti, prije nije bilo vremena- a nikada nije kasno, jelda?!:-))
A bogme i zabavno .

Bio si u mom vrtu čitam , onda znaš da mi je super i da sam odlično:-)))