O životu

Ana je upoznala Ivana kada se on zaposlio u firmi u kojoj je ona radila.
Oboje su zbog posla doselili u Zagreb iz malih gradova,ona iz Glina,a
on iz Vinkovaca.Sudbina je htjela da oboje nađu posao u istoj firmi i
da iznajme stanove u istoj zgradi.Ivan je bio 8 godina mlađi od nje.
Bio je malo povučen,niskim se nije posebno družio,ali je bio veseo.
Volio je da se šali i da pjevuši mada nije imao smisla za pjevanje.
Često je u šali znao reći da lijepo pjeva,samo ga je ružno slušati.
Bio je visok,ali mršav.Ubrzo je dobio nadimak buco.Prihvatio je taj
nadimak.Taj nadimak je dobio zbog mršavosti i zbog toga se šalio da
nije zgodan,ali da je zato nezgodan.
Ispočetka su se družili samo u maloj firminoj kantini za vreme pauze.
Jednom prilikom,za vreme tih druženja Ana je rekla da bi voljela kupiti
komplet cepter posuđa.U to vreme taj komplet je bio dosta skup i nije
trenutno mogla da odvoji toliko novca za to posuđe.Obećala je samoj
sebi da će kupiti čim skupi potrebnu svotu.
Cijelo društvo je ćutalo,jedino je Ivan progovorio.Predložio je da on
plati to posuđe,a da mu ona vraća u mjesečnim ratama bez kamate.
Broj rata je prepustio njoj.Ana je malo oklevala,a onda prihvatila njegovu
ponudu.Pošto je iz tih druženja znala da Ivan nezna i ne voli kuvati te da
jede konzervisanu hranu odlučila je da ga povremeno pozove na večeru
kod sebe.Ivan je prihvatio njen poziv i tako su se njih dvoje počeli družiti.
Nakon par večera Ivan je zahtjevao da mu Ana ne vraća posuđeni novac
i da to bude njegovo učešće za večere.
Mada Ivan nije ni znao ni volio kuvati,on je volio kolače i sam ih pravio.
Povremeno je te kolače donosio i u firmu da počasti najbiliže radne kolege
i koleginice.Često je donosio i Ani koleče,po njegovim rječima,on je znao
umjesto obroka da se najede kolača.Ana nije jela puno kolača,samo bi
povremeno uzela po jedan do dva kolača.Osim kolača Ivan je jeo i tjesteninu
sa kruhom,dok Ana nikad nije jela tjesteninu sa kruhom.Ana se čudila kako
je on mršav čak i za njen ukus kada jede toliko kolača i kruh sa tjesteninom.
Da ona to jede izgledala bi kao bure.
Jedne večeri,krajem tjedna Ana je došla s posla bolesna.Još na poslu je
osjećala veliku hladnoću,ali je nekako izdržala taj dan.Kada je došla u stan
sva se tresla,nije imala snage ni za što i samo je popila jedan andol i legla u krevet.
Ubrzo je začula kucanje na ulaznim vratima.Nije imala snage za goste i
samo je doviknula da je legla,na što je čula Ivanov glas.Rekao je da joj neće
smetati,samo će joj ostaviti kolače.Rekla mu je da ih donese sutra,ali on je
bio uporan pa je morala ustati i otvoriti vrata.
Samo ju je pogledao i bez rječi počeo da kuva čaj.Za to vreme Ana se
ponovo smjestila u krevet.Kada je skuvao čaj,natjerao ju je da ga popije.
Znala je koliko je on tvrdoglav i popila taj čaj nadajući se da će je tad
pustiti na miru.Na njeno iznenađenje on nije izašao iz stana,nego je legao
kraj nje.Legao je iza njenih leđa,dobro je ušuškao i zagrlio je rukama oko struka.
Nikada je prije nije ni zagrlio,a sada je legao s njom u krevet.Ubrzo joj je postalo
vruće i pokušala je da izvuče ruke ispod pokrivača,ali joj on to nije dozvolio.
Bunila se,govorila da ne može disati,ali sve je bilo uzalud.Nije znala kada je
zaspala,bila je u nekom bunilu/košmaru.
Kada se ujutru probudila i ugledala Ivana pored sebe kako spava,prisjetila se
što se sinoć dogodilo.Polako je ustala iz kreveta i pri tome vidjela da je on go.
Nesvjesno je pogledala sebe,bila je u istoj spavaćici u kojoj je legla.Znala
je da je on legao obučen i pitala se kad se on svukao i što se dešavalo tokom
noći.Ničeg se nije mogla sjetiti.Iz njenih misli trgao ju je njegov glas.
-Vidim da ti je bolje- kratko ju je pogledao i brzo nastavio.
-Ne brini,ništa se nije desilo,samo smo spavali.
-Samo smo spavali-ponovila je njegove rječi kroz smijeh.Subotu i Nedelju su
proveli u njenom stanu.Ana je preko dana sjedila u krevetu,pokrivena dekom.
Ivan je kuvao čaj i podgrijavao hranu iz njenog frižidera.Namjestio je sto uz
krevet i s njom igrao čovječe ne ljuti se.Uprkos imenu igre,oboje su se ljutili
kada bi izgubili patiju.Puno su razgovarali o svemu.Smijali su se dogodovštima
iz njihovog djetinjstva.Pričali o svojim obiteljima,pa čak i o svojim bivšim ljubavima.
Nije mu vjerovala kad joj je rekao da je imao samo dve djevojke.Nije mogla
vjerovati da je muškarac od 29 godina imao samo dvije djevojke.Sve što je za ta
dva dana saznala o njemu joj se sviđalo osim njegove tvrdoglavosti.
U ponedeljak je osjećala da ima snage za radni dan i otišla je na posao.Na poslu
je mnogo razmišljala o Ivanu i ta dva zajednički provedena dana.To su bila dva
najljepša dana u njenom životu i odlučila je da on mora biti njen.Nije željela da
ga opterećuje ili bilo čime uslovljava.Još na poslu ga je pozvala da te večeri
dođe na večeru što je on rado prihvatio.
Čekajući ga da dođe,postavila je hranu na sto i u sebi ponavljala zamišljeni
razgovor s njim.Istovremeno se radovala i pribojavala njegove reakcije.U sebe
i svoje osjećaje je bila sigurna,ali u njegove nije.Nije bila sigurna dali se i ona
njemu sviđala ili je s njegove strane bilo samo prijateljstvo.
-Ovo je za tebe-rekao je ulazeći u njen stan.Pružio joj je tacnu sa kolačima.
Sjeli su za sto i večerali.Ona je prva završila s jelom.Kada je i on završio s jelom
počeo je da skuplja prljavo suđe.Posle prve večere on je odmah zapalio cigaretu.
Tad je ona pokupila suđe i otišla da ga opere uprkos njegovom nagovaranju da
to ostavi za kasnije kad će on to oprati.Te prve večere on joj je dozvolio da ona
odmah opere,ali je od tada on odmah prao govoreći da je ona kuvala pa je na
njemu da opere.
-Ostavi to,sad želim da razgovaram s tobom.
-Razgovaraćemo kad operem suđe-odgovorio je i otišao u kuhinju.Dok je on
prao suđe ona je još jednom ponovila zamišljeni razgovor.Kada joj se pridružio
i zapalio cigaretu,ona je započela.
-Danas sam razmišljala i imam predlog za tebe.Što misliš o tome da nas
dvoje budemo cimeri i time uštedimo novac za jednu stanarinu?
Ivan je ćutao i ona je nastavila da priča -Bilo nam je lijepo ova dva dana.
Ja mislim da bi mogli živjeti kao cimeri,bez ikakvih obaveza.Oboje bi bili slobodni.
Mogli bi da se družimo s kim ko hoće i da prestanemo biti cimeri kad god to
jedno od nas poželi.
Nastala je tišina koju je napokon on prekinuo.
-Ne dolazi u obzir-srušio je sve njene nade tim rječima.
Oboje su zaćutali,a onda je on nastavio.
-Možemo zajedno živjeti,kao momak i djevojka ili kao verenici.
Ponovo je zaćutao,a onda nastavio.
-Kasnije bi se mogli vjenčati,ukoliko se budemo dobro slagali.
Što ti misliš o tome?
Bilo je to više nego se ona nadala.Radosno je prihvatila njegov predlog.
I tako je započeo njihov zajednički život.

Jedna dobra ...životna!!!!
:-)))))

"Polako je ustala iz kreveta i pri tome vidjela da je on go."

I koliko sam razumijela ona je onda ozdravila?...;))