APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Standardna, tisuću puta ponavljana floskula o vremenu nekoć i vremenu sad, konačno je dobila rekognifikaciju (bar što se mene tiče).
Tako ti je to kad stariš, reći će mnogi...Ali nisu u pravu.
Pametan čovjek je rekao: Nekoć se vrijeme doživljavalo poput plesa, ritmike je u njemu više bilo...i sama ura se oglašavala sa tik-tak, tik-tak...dva takta.
Danas toga više nema. Vrjieme se oglašava sa jednoličnim tik tik tik tik. Nema tempa, nema ritma, samo neprekidno, dosadno iščekivanje..kao da slušate tempiranu bombu.
Slično je i s informacijama. Nekad su se prenosile usmenom predajom ili putem knjiga. 
A danas, svemogući google izpaljuje milijune informacija u sekundi. Problem se sažima u činjenici da je svijet prenatrpan informacijama. i što je još gore, za svaku informaciju, postoji i protuinformacija, koja tvrdi upravo suprotno.
I kako onda doći do istine? I postoji li ona u klasičnom smislu? Ja mislim da ne. Iako meni to odgovara. Barem kratkoročno.
Nitko ne voli biti zadnji. U suludoj jurnjavi zvanoj moderan lajfstajl svi se guraju naprijed. Po difoltu.
Ali ako se ogromno krdo bizona kreće galopom prema litici s koje će se sunovratiti u ambis, nije osobito pametno biti prvi. Puno je mudrjie biti među zadnjima.
Iako i to je prilično relativan i svakako kratkoročan dobitak.
Zaključio sam da je krajnje vrijeme da si nabavim zidni sat. Na navijanje, s oprugama.
 

biti zadnji vidis, to je zanimljiv point... mozda i nije kratkorocan dobitak, sasvim je oke.