'stroj koji može beskonačno dugo vršiti koristan rad, bez dovođenja energije izvana'.

Teško je mrzitelju objasniti da ne treba mrziti.
Jer mržnja je hrana kojom nadoknađuje sve svoje boli,vlastite greške,prebacujući krivnju na drugi objekt.
Mrzitelj s godinama pojačava dozu toliko da i ne primjećuje koliko ga ona obuzima.
Na kraju od nje postaje "krupan ali dobro oblikovan".
Ako pritom objekt s druge strane bude sretan i sredi život bolje od mrzitelja,potonji traži pomoć u onima sličnim sebi.
I ta simbioza,nastala iz očaja često daje kao posljedicu masovnu histeriju.
Gomilu mrzitelja koji postaju žrtve zahvaljujući nerealnom doživljaju sebe.