hodam kroz zidove

jednom sam vam ja išo na more, nako pješke, malo romobilom, malo ukradenim Baciklom. a more, to vam je ona velika plava voda, puna soli, što leži neizorana i neiskorištena od lokalnog življa..da je moje more, ja bih ga izorao i posadio neku kulturu na njemu ili neku nekultruru..zamislite polja kukuruza na moru, moš hranit ribe ispod i onda ih lovit dinamitom, turistima prodavati pečenu kukuricu, sakrit se od morske psine u kukuruzištu, ma svašta moš..i došo ja tako na tu veliku vodurinu, iskako se i ispišo od dugog puta u nju..pišaka je nestala, a drek je još dugo plutao vamo, tamo, nekud u daljinu u pizdu matrinu..lomili gi vali, grickale ribice, posli su te ribice popali lokalni lokalci, a kaj su oni znali kaj su ribe pojele prije..ošo ja odma na onu plažu, gdje su samo odrasli i gdje nitko nije obućen.. sve sama sirotinja. bilo je i djece, ali njih su neki stranci jako slikali..bit će da su djeca te godine bila u modi..ja zalego na trbuh, da sakrijem svoju sramotu, i počnem motriti tete sa velikim i malim sisama..lipo je to bilo gledat..odmah sam se sjetio onog kukuruzišta u koji bih sad išo izdrkat, da nisu ti lijeni dalmoši tako lijeni..ovako sam se odvuko ležeći, puzeći do vode i lagano se uvuko u more..jebem joj mater mrzlu, ledeno je to more, pasalo mi je nako napaljenom..zacvrčilo je, kao da si vruće željezo stavio u vodu..zaronim nekih 200 metara u dubinu, izdrkam ga pred začuđenim ribicama, rakovima, koraljima i odplutam na površinu..taman nekoj babi među dlakavu picu, opet se napalim, opet zaronim, opet izdrkam i tako nekoliko puta..kad se smračilo, jedva sam se izvuko iz vode..nije lako ronjat 200 metara u dubinu, nemre to svak, nemrem ni ja, ali eto moga sam tada..tko ne vjeruje, ne mora, ni ja ne vjerujem da je Kalmeta nevin..ma i za Bandića mislim isto. no kako bilo, više neću na tu plažu, tu su sami bokci kaj nemaju za odjela pa se zato kupaju gologuzi. mora paziti da me netko ne vidi tamo, držim do svog ugleda, taman sam htio pobjeć sa plaže, a kad ono prema meni ide Ava Karabatić, Vice Vukov, Thompson, mama od poštara, bravar iz svete nedjelje, Alka Vuica, Kolinda, susjed Pišta, dvije male mace, čovjek kaj radi na rampi za Hak i svi oni prasnuše u smijeh. vidi ga gologuzog. pokrio sam svoju sramotu, otrčah na automat za hladno piće i oružje, uzmem vruči Kalašnjikov i sve sam ih posmicao. meni se budu oni rugali, nebu mene niko jebal. ratatata, tata.

BOME MOJE POSTOJI SAMO NEZNAM KOJA GA BUDAJA SOJI!!!!

kjeje, ja ću vidit na kamerama tko noću dolazi i rasipa sol u tu baruštinu. kao ima se, mater mu, taj radi protiv interesa države, dođu turisti, a more nam slano, znaš ti kakva je to loša propaganda, tko će nam više doć na more u kojem ima soli. ima da se sakrijemo od sramote.

Ja sam frendove zamolio da mi gonesu kantu mora da vidim plimu i oseku! Ništa! Sve je to laž!

donesu

ja, sve je to laž. tko bi mogao pomicati to veliko more, vamo tamo. ako ja ne mogu, ne može nitko. jel skupljaš kantice, ja da. ja sam kantoman. dodaj jednu.

Skupljam one na kant!