hodam kroz zidove

godina je 2059..ležim na letećem tepihu i mislim si..bem mu mater, mogel sam ga malo usisat, godinama si to govorim, sutra ću..stalno guram smeće pod tepih..vrijeme je da se oženim i tjeram ženu da mi usisava leteći tepih..ali opet, staromodno je ženit se..onda moraš gol raditi one smješne pokrete sa ženom, znojit se i lagat jedno drugom, da je bilo ok...daleko je jednostavnije uzet drogu koju su donjeli vanzemaljci prije nekoliko godina..ludilo od trave, malo prožvakaš ko krava i cijeli dan te drži..imaš osjećaj da cijeli dan svršavaš, bude ugoda kakve na svijetu nije bilo i nepoznata je nama zemljanima..jednostavno cijelo vrijeme kao da imaš uzastopne, turbo orgazme..prvo smo pucali po Jajomanima, (izgledaju kao kokošje jaje) onda su nam uvalili tu travu i sad jedva čekamo da nam donesu svježu pošiljku trave, nazvali smo je dobra trava..ja sam jednog Jajomanca uvatio i držim u podrumu..kad mi usfali trave, zaprijetim mu tavom i sudbinom, jaje na oko..jajoliki odmah ode gore i donese dobru travu..ali mu ja leteći tanjur zavežem za kanap, tako dug, da može samo do svoje planete i nazad, da mi jajolika svinja ne pobjegne..zemljani su poludili za jajomanima i dobrom travom, kad bi saznali da ja jednog držim u podrumu, linčovali bi me, samo da ga se dočepaju..evo, samo sam vam to štel reći, vama ljudovima iz prošlosti, koji nećete doživit 2059 godinu i nikad probat dobru travu..ali tko vas jebe, tko vas tjera umrit..bit će da je ta smrt, najveća zaraza, svi ste zaraženi..baš ste bedaki..fala bogu da imam cjepivo protiv smrti.. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer šta ako nemate kuću, dom, ako su vam dom stare novine ili najlon pod mostom.?

LIJENOST....je jako zanimljiva tema......nešto sam pokušao o toj lijenosti na svom blogu.......ispao je podosta zanimljiv članak jer je kopiran od jedne dobre psihoterapeutkinje ili psihijatrice.........uglavnom odličan........i zanimljiv ........

To je ravno 100 godina od moga rođenja i ...koliko god su moji dugovječni...preko 90 godina žive...još nitko nije dogurao do 100-te ...nadam se da neću ni ja ali...žao mi je ako budem da te tamo ne sretnem na blogu .

arapo, mi podravci smo dugovječni, mi za navek živimo sve do smrti.. to nitko ne može. svi umru, a mi ga živimo do smrti.nekad još i duže, evo ja živim posli smrti. i baš je ok.
probaj i ti, nije teško.

smrt je neizliječiva bolest.....

kaj god pričaš, kod nas je smrt izlječiva, jeste da košta, ali braco, život nema cijenu.

Je Habi ..imaš praf.Moj fader je drugi put oženil Podravku i morem ti reči...drčna baba...ne da se.....ali...njega je rešila.

sve ima svoju cijenu, tako i smrt.........
trenutno sam tako s financijama da su mi rekli nemaš za smrt , i kaj mi preostaje?????......
jedino da živim....

i uživam......

životiNJARITI se ne isplati....
nije rentabilno, kao ni financijski isplativo.......

mimo svih ekonomskih normi i pravila......