-

Neš me do sad ljubav mimoišla
Baš mi nije na mrc blizu prišla
Nit je bila spora, a ni laka
Reć bi mogla, držala se mraka
Znam kad ne ide - ima kvaka,

bome ćeš mi falit kada odeš.

Oblaci gore dva debela zmaja,
Volim ljubav, al se držah kraja,
Prišla bi mi korak do očaja.
Ali ovaj puta nešt je sjelo
Posred cilja, pravo, cijelo,

Bome ćeš mi falit kada odeš.

Polje cvijeća, djeteline,
Na licu nam plešu sjene,
Bit ću tužna ako sumnjaš,
Ne znam više šta da smislim,
Razmazit ćeš me, sve si mislim,

Bome ćeš mi falit kada odeš.

Brda, sunce, sve u cvatu
Cvrčci pletu takt - sonatu
Plava rijeka valja tečno
Baš bih mogla s tobom vječno,
Da ni ne pogledam na sat.

Nije da ne znam da su to drame,
Kažu da su ljubav tragedije same,
E pa moje su ko Verlaine i Rimbaud,
Al nije da poredit mogu
Sve kad sam dala i dobila nogu
Sa ovom divotom što imamo tu.

Bome ćeš mi falit kada odeš.

Pitat ću se šta sad radit,
Bez tebe se morat vadit,
Neću znat ni zinut pravo,
A i sebi ću morat reć.
Tražit ću te skroz posvuda,
Šta da kažem, bit ću luda,
Jer već vidim, otići ćeš sad za tren.

A šta mogu, tad ću sama,
Tražiti te sa svih strana,
U svemu vidjet tvoj lik,
U oblacima, u granama,
Svima koje volim i ostalim stranama,

Bome ćeš mi falit kada odeš.


Link

Ahem, ono s Dylanom u komentaru prethodnog zapisa je bilo više retoričko pitanje nego glasbena želja.

Morat ću u školu retoričkih pitanja.

Ne idu mi naročito.

Isprovociraju pogrešne reakcije.

Bar naučih da spominjanje Dylana kao rezultat ima citiranje Dylana. U prijevodu na materin jezik.

:)
ionako je bio samo retorički odgovor.
mislim da što postajemo stariji, sve više nam se bavi samo vlastitim pitanjima i odgovorima.