'stroj koji može beskonačno dugo vršiti koristan rad, bez dovođenja energije izvana'.

stajao je nekoliko desetaka metara i gledao sjenu ispod ulične lampe. izdaleka je to bila sasvim obična sjena od stupa na kojem je lampa bila učvrščena a krošnja oraha iznad stupa bacala je neku neobičnu formu na cestu. svaki, bližim korakom to više nije bila sjena.
možda mu se činilo ali pomalo je sjena sve više izgledala kao rupa iskopana u cesti. nije bio siguran u ono što vidi i zato su mu se u glavi javljale svakakve ideje.
-ako je rupa,morat ću je preskočiti-govorio je sebi u u bradu-a ako je samo sjena ispast ću smiješan.
-s druge strane,ako je samo sjena a ja je preskačem ili obilazim,jednaka će biti reakcija.
što se više bližio toj crnoj traci na putu bio je sve neodlučniji.
-možda da se ipak zaletim,sigurno je sigurno....ali odavde ne mogu procijeniti koliko je široko i možda ipak upadnem u zamku.svakim bližim korakom kao da je i neodlučnost jačala...sjena-rupa-sjena-rupa...strah od pada bila je sve veća.
polako je prišao mjestu i.......


koliko smo puta u životu došli do stanja kad je trebalo odlučiti što da radimo!?
jednostavna odluka a ogroman rizik ....moglo nas je dovesti u poziciju da pogriješimo. i taj strah od pogreške,koja je mogla odlučivati o našoj sudbini,priječio nas je da učinimo ono što nam je prvo bilo na pameti. možda je druga opcija bolja.
nećemo to saznati ako izbjegavamo odluku ma kakva ona bila. jer ono što se moralo dogopditi ionako je već odlučeno. ako je nešto suđeno ionako bi se dogodilo,krenuli mi ovim ili onim putem.
naša eventualno kriva odluka samo je odgoda a svjetlo koje pada na put ,ono je koje sami isijavamo.