hodam kroz zidove

moj tata, zvani tataica, otec, japica, dedi kull, je hodao po žici u cirkusu.. mama, zvana majćica, mater, roditeljica hraniteljica, je hodala na tečaj heklanja.. dida, zvani pohotni dedica, pedofil, je hodao na štakama, baba zvana stara luda, veštica, je hodala na štiklama..sestra, zvana sekica, balavica, kuja, je hodala sa uličnim kriminalcem.. brat, zvani braco, idiot, krelac, je ošo od kuće, odhodao u daljinu, nekud u pizdu materinu, a ja sam hodao po vodi, ono baš pravo po vodi..svi smo nekud hodali, a nismo se prezivali Hodak nego Puškarić..ljudovi su sumnjali da ja za stvarno hodam po vodi, da je to mogao samo đizus, da sam ja bedak, opsjenar, ludak, čudak, idioto..no tko ih jebe, tako su i za sestru govoril da ne hoda sa kriminalcem, a hodala je baš s njim..ljudi su zavidni i pričaju bedastoće..i hodam ja tako jednom preko tihog okeana, koji baš i nije opravdao svoje ime..puhao je vjetar ko blesav, valovi su bili visoki nekoliko metara, ( legenda kaže, nekoliko metara = puno, puno metara ). fakat je teško bilo hodat po takvim uvjetima, a druge uvjete nisam imao na raspolaganju, valja plačat dopunsko..no, nedam se ja, i uporno pičim, utabanom vodenom stazom, taki smo mi Puškarići, tvrdoglavi i kurati ko mazge..kad sam stigo na cilj, na cilju nije bilo nikoga.. ni toplog dočeka, ni toplog čaja, ni stisak ruke pobjedNIKu, ni golih sisa, ni pačeta, ni mačeta, ni papige, ni kišne gliste, ni smranadera, ni jadranke s kosom, ni bez kose, ono baš nikoga.. razočaran krenuh opet pješke nazad, pizda ti materina i praznom cilju, neš me skoro vidit.. krenem oklen sam došo, nisam se ni osvrnuo, samo sam čuo cilj kako iza mene cvili..vrati se habi, izvini, nismo ti se nadali, oprosti, neće se ponoviti..jašta da se neće ponoviti, rečam ja, požurim i zapjevam, kuća poso, kuća poso, poso kuća... i opet bi more protiv mene, jeba mu ja mater slanu, po tko zna koji put sam sebi obećo, da ću izorati to more i posaditi neku kulturu, a možda i ne kulturu.. dohodao sam nekako doma, do svoj haus i reko, more odjebaus, da više neću hodat po vodi..od toga dana hodam samo kroz zidove i izbjegavam vodu, more i okeane..više niti vodu ne pijem, samo pelinkovac gorki, slatki, amaro, votku, konjak, vino, crno, bjelo, pivo svih marki, ako su te marke pan i heineken, u boji.. i kako sam jedared rečal, ne znam gdje i ne znam kome, ne bu mene NIKo jebal, baš NIKo, Kranjčar ili Kovač ... i bi tako..i ovo ne pokušavaje kod kuće, krivo je more. tužil budem more.

Pa kud toliko puno napiše, joj. Sažmi malo. :-)

pa nije valjda da to čitaš.? malo pročitaj početak i kraj, to su sve bedastoće.. vadi hranu da ju spasimo.

Tako i radim, malo početak, sredinu i kraj.

daj izvadi pršuta ako ima, ako ne, rečaj da odem u Konzum, valja od jutra pokazat kakav će biti dan. volim hranu, food..

dobro jutrooo

jutro raky, evo se spremamo zamenziti malo, ma vraga malo, bolje odmah puno. eto žderat ćemo puno ili nikako.

Raky ima pršuta, ja zimske, sira i maslina. Jel ti to dosta za jutro?

sve ok, dobro ste došli, ja imam krnje zube, pohlepu u očima, neoprane ruke i idemo jesti, evo ću jednog dječaka poslati po pivkana, nadam se da neće pobjeći sa novcima, i fešta može početi, nije svaki dan petak, treba ga proslaviti,.

vele ljudi da je ishrana najbolja hrana,
a glede hodanja... imal sam u srednjoj školi profača
koji se zval Ivica Hodalić.
svi smo ga zvali Johnny Walker.
nažalost i on je cijenil to ime malo preveć (tam, kod Mirkeca u Harambašićevoj)
pa smo dobili zamjenu pred kraj školovanja.
brijem da naš Ivica nije žedan tam di je sad.

i jen link.. osvrt na text.

https://youtu.be/otna9Pe3jWg

Boney M, kad je to bilo. bože mili, u nekom drugom životu.