hodam kroz zidove

i kada sam je našao ona nije bila ona, ona je tu, ali to nije ona ,ona samo sliči na nju, ona je umrla u njoj i sada kraj nje, ja tražim nju,......

I tako sjedim ja u sobi sa tužnim klaunom Augustom i igramo anjc za grah. njemu oči pune suza, ništa ne vidi, a ja varam ko veliki. jako volem grah sa rebricama.. uto netko zazvoni na vrata.. ja na vrata, a kad tamo smrt sa kosom.. čuj Joža, danas ideš sa mnom, imamo dejt.. jel to ok. ma kaj bi bilo ok. idem vražju mater, napuši se ti kurca smrti, ako baš nekoga trebaš, evo ti onog cvilidretu klauna, pa si ga nosi. Joža, nemoj se tako bahatiti, sa mnom nitko tako ne razgovara. mene se svi boje.. a meni puno ne treba da popizdim, otrčim u kujnu, izvadim nož iz lubenice i rasparam smrt po dužini.. evo ti, evo ti, 194 uboda po dužini i 2 po širini. rikni nesrećo..složi se smrt doli i hropće..skačem ja po njoj da joj olakšam muke, a mogao sam skakati po njoj nekih 2 mjeseca, tek se onda smirila. e što je to bio sprovod. svi su došli, živi i neživi, osim mlinarevog sina, on je drugi dan donio ispričnicu..ima ta smrt rodbine kao u prići..sviralo se, pjevalo i plesalo. bilo je plesova od rumbe, mambe, sambe, čača ča, bolero, tvista, rocken rolla, valcera, polke i laganog koraka. na kraju smo svi skandirali..ošla smrt u pičku materinu, nema ljudi da se brinu, Joža nas je spasio, smrti život je ugasio.. Joža je velik, Joža je naš, zauvijek baš.. a kaj da vam velim, ja sam cval ko drek na kiši od ponosa. nema više smrti, nemoj da neki umre sad, da mi sve nije uzalud. kme, kme, i ovo me podsjeća na nju.

Ajoj... ubio si je, umjesto da si je iskoristio da ti malo pospremi po kući, suđe opere, ručak skuha... možda kaj i za pod jajca. Ali ne... pa ti sad slavi i sve si sam kaj trebaš napravi :) .

Da li si je prije ponudio kiselim kupusom i pomfrijem!

A NISI OPISAO KAJ JE BIJO NA KAJMINAMA