La vie d'une Francaise

Trapava sedmica. Nadam se da nece biti i mesec, i godina. Kada pocne svaka godina, ja je osluskujem. Vec decembar mislim da malo najavljuje njenu prirodu, januar zna da zavara, a u februaru je vec sve dosta jasnije.
Stvari se desavaju, i kako koja pristize, svaki put pomislim, evo, jos jedan izazov, jos jedno treniranje strpljenja i izdrzljivosti, i za svaku se ispostavilo da ce da krene naopako, toliko da uvek progundjam: pa, naravno!
Nadam se da je samo kratak period u pitanju, ali nemam dokaza za to, samo veru. Volela bih da znam kada ce se zavrsiti i vec jurim signale kada ce neka situacija da krene po dobru.
Osecaj iz Drvengrada i dalje lebdi oko mene i budi zelju za novim putovanjem, skokom izvan rutine. Mozda i begom, nisam sigurna. I drzim spreman neseser sa potrepstinama jer mi je pakovanje uvek stres, problem, odugovlacim, razvlacim se, umorim. Resila sam da mi uvek bude spreman, spakovan, za slucaj da treba negde iznenada da krenem. Spreman za novu avanturu, nove inspiracije i osecaje.

putovati treba, put putujem zapjevaj i putuj. daleko u tuđinu..

Onaj prvi poriv je važan. Ako ti se putuje,putuj. Ako ti se spava,prespavaju dan.
Ako ti se * ne za sve,popij jedan Courvoisier i boli te briga za sve.;)